Usud me nije sasvim opljačkao – Tagore

Dan jos nije minuo, godišnji vašar nije još završen, vašar na obali.
Pobojah se da sam proćerdao svoje vreme, da sam straćio svoju poslednju aspru.
Ali ne, brate, meni još uvek nešto preostaje.
Usud me nije sasvim opljačkao.

Kupovina i prodaja je prošla. Novac su obe strane pokupile,
vreme je da i ja krenem doma.
Ali, dizdaru, tražiš li svoju nagradu?
Ne boj se, ostalo je i za tebe nešto.
Usud me nije sasvim opljačkao.

Zatišje vetrova preti burom, niski oblaci na zapadu ne slute ništa dobro.
Umukla reka čeka na vetar. Žurim da je pređem pre nego što me zatekne noć.
Skelaru, tražis svoju nagradu!
Da, brate, preostalo mi je još nešto.
Usud me nije sasvim opljačkao.

Kraj puta pod drvetom sedi prosjak. Avaj, posmatra me sa bojažljivom nadom!
Misli da sam sakupio bogat pazar.
Da, brate, još uvek mi preostaje nešto.
Usud me nije sasvim opljačkao.

Noć postaje crna, drum osamljen. Svici svetle u lišću.
Ko si ti koji me tajno pratiš nečujnim korakom?
Ah, znam, namera ti je da mi otmeš svu zaradu.
Neću te razočarati!
Jer meni uvek još nešto preostaje; usud me nije sasvim opljačkao.

Oko ponoći stigoh kući. Ruke su mi prazne.
Ti me očekuješ na vratima sa zebnjom u očima, nema, bez sna.
Kao plašljiva ptica poletela si mi na grudi u silnoj ljubavi.
Da, da, Bože, još mnogo ostaje. Usud me nije sasvim opljačkao.

Ostavi odgovor

avatar

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

  Subscribe  
Notify of