Master u Ljubljani – Šta i kako

Ovo nije još jedan kratak članak o studiranju u Sloveniji sa prikrivenom reklamnom porukom. Nećemo pokušati da te ubedimo, kako je to jako dobra odluka za tebe i tvoju budućnost, jer ti evropski univerzitet otvara sva vrata svih firmi u celoj Evropi. Nećemo govoriti o tome kako je slovenački mentalitet jako sličan nama i kako te čeka spreman posao čim završiš fakultet. Ne. Ovo je tekst koji će pokušati da na realan način prikaže pravu istinu studiranja u Sloveniji (Ljubljani), sa svim lepim, ali i odvratnim i mučnim pojedinostima. Ako si i dalje s nama, da nastavimo.

Da li je stvarno besplatno?

Hajde da odmah kažemo ono što te najviše zanima. Zvanično, studenti iz Srbije, Crne Gore, BiH, Makedonije ne plaćaju školarinu za studije na fakultetima u Sloveniji. Naravno, neko to mora da plati, a taj neko su poreski obveznici države iz koje student dolazi.

Na stranu činjenicu da će tvojih osam hiljada evra školarine godišnje (master) platiti neko drugi, koji su još troškovi studiranja? Na osnovne životne potrebe odlazi od 300 do 500 evra mesečno, zavisno od smeštaja, uglavnom. Ako si na nekom fakultetu koji zahteva posebnu opremu (medicinski, hemijski, umetnost itd.), moguće je da ćeš imati dodatne troškove.

Hrana

Hrana je u Sloveniji malo skuplja nego na Balkanu, ali i dalje jako pristupačna. Tako na primer, možeš kupiti kilogram jabuka za jedan evro, banane za evro i 30 centi, mleko za 70 centi i kilogram govedine za osam do deset evra. Dobar ručak u pristojnom restoranu je oko dvadeset evra, dok se u nekom opuštenijem restoranu (čitaj kineskom), možeš najesti za manje od deset evra. Naravno, velika pogodnost nalazi se u studentskim bonovima.

Šta su studentski bonovi? Studentski bonovi su beneficije koje uživaju svi studenti slovenačkih (državnih) univerziteta. Ovo znači da imaš dvadeset obroka mesečno za koje ne plaćaš punu cenu, već ih kupuješ sa sniženjem od 2,67 evra po obroku. Ovo se prevodi u 2,07 umesto 4,74 evra za obrok u McDonald’s-u (burger, pomfrit, salata, jabuka i sladoled), tri evra za pljeskavicu ili 2,20 za obrok u menzi. Pored toga, na većini mesta kad koristiš bon dobiješ i voće ili povrće. Tako da ukupna cifra za hranu ne izađe toliko puno – od 100 do 150 evra mesečno.

Smeštaj

Smeštaj u Ljubljani je dosta teško naći. Praktično se izda pre nego što je i postavljen oglas. Cene soba (da, samo jedna soba unutar stana) se kreću od 200 pa i do 400 evra za centar, dok na periferiji možeš naći sobu i za 160 evra sa uključenim troškovima.

Konačno, gradski prevoz te košta dodatnih dvadeset evra mesečno i naravno, ako poželiš nekad da izađeš (a poželećeš, veruj mi), platićeš oko četiri evra za veliko točeno i sličnu cenu za čašu crnog vina. Ulaznice za žurke su po pravilu preko deset evra.
Dakle, to ukupno izađe koliko smo i rekli, od 300 evra mesečno pa nagore.

Kako izgleda život u Ljubljani?

Svi očekujemo nešto kada napravimo korak u nepoznato. Očekujemo da se taj rizik isplati, da steknemo nova iskustva, osetimo uzbuđenje i stvorimo prilike. Ako smo pametni, te prilike možemo i da iskoristimo. E pa da te odmah razočaram i kažem – u Ljubljani ti ništa neće pasti s neba. Sve one priče o “hladnim Slovencima” su manje-više istinite. Iz mog iskustva, ovde se zna red i svako zna sve o svakome. Ludo je.

Jako je teško uključiti se u društveni život sa Slovencima, pa je to verovatno i razlog zašto se stranci druže među sobom. Ovde je sve sređeno i lepo na pogled, ali Slovenci tu lepotu ljubomorno brane i sumnjičavo ispod obrve promatraju dođoše.

Naravno, nije sve tako crno. Grad je prepun raznih stranaca (kao i svaki glavni grad, zar ne?) , a najviše Srba, Hrvata, Makedonaca, Albanaca, Crnogoraca. Dakle, možeš da biraš sa kim ćeš da se družiš.

Kultura

U Ljubljani postoji veliki broj muzeja, galerija, biblioteka i slično, pa ko voli nek izvoli. Ima par bioskopa, prelepi gradski park u srcu grada, Tivoli, kao i mnogo manjih parkova. Tivoli sa Rožnikom je u stvari ogromno brdo pokriveno prelepom šumom, koja vodi do vrha gde možeš videti staru crkvu i kuću slovenačkog velikana, Ivana Cankara. Ima dosta mesta za rekreaciju, kao što su sportski centar Tivoli (plivanje, aerobik, tenis), sportski park Kodeljevo i mnogi drugi.

Što se tiče noćnog života, stvari stoje ovako. Ako si alternativac, ložiš se na pank, metal, psihodeliju itd., mesto ti je u Metelkovoj. Narodnjaci se mogu čuti u klubu Cirkus. Rok koncerti i druga dobra muzika se mogu čuti u Kino Šiški. Nema splavova kao npr. u Srbiji i sve je mnogo manje, umerenije i uljudnije. Iz mog iskustva, ne treba da se nadaš nekom ludom noćnom provodu.

Akademski život

A sad, ono zbog čega smo prvenstveno tu. Studiranje. Ljubljana pruža bogat akademski život. Svaki od fakulteta ima sistem informisanja, na koji se možeš prijaviti i dobijati informacije o aktuelnim raspisima, konkursima, radionicama i sličnom. Takođe, postoji veliki broj kulturnih dešavanja: tu su ljubljanska opera i balet, premijere filmova u bioskopima, predavanja Slovenaca iz inostranstva (npr. inženjer iz Fejsbuka) i drugo.

Nažalost, Ljubljana se ne može pohvaliti velikim brojem festivala i muzičkih događaja, njihov Trg Republike zjapi neiskorišćen a sva alternativa stane u jednu Metelkovu sa njenim hektarom površine.

trg-republike
Ovako je stalno (Trg Republike)

Pored toga, Ljubljana je jako lepo sređen grad, svuda se brzo stigne pešice, ima jako lepo srce grada, šetalište pored Ljubljanice i veliki broj kafića i restorana baš tu. Ljudi su kulturni, nema životinja lutalica, administrativni sistem je dobrim delom digitalizovan i uopšte dobro organizovan, tako da svu papirologiju završiš relativno brzo.

Nije previše daleko od domovine kolima (šest sati Beograd, tri sata Zagreb, deset sati Makedonija, pet sati Bosna) i blizu su mnoge lepe zemlje (Austrija sever, Italija zapad, Švajcarska severo-zapad). Ali ono što je najbolje od svega je to što kao student u Sloveniji, imaš pravo da neograničeno putuješ po zemljama Evropske Unije (a ako dobiješ stipendiju za master, s obzirom da se isplaćuje u jednom komadu, imaćeš i novca da to sebi priuštiš).

Kako da upišeš fakultet koji želiš?

Prvi korak ka upisu na neki od univerziteta u Sloveniji, s pretpostavkom da već znaš šta želiš da upišeš (ako pak ne, evo liste svih studijskih programa u Ljubljani) je predavanje potvrde o završenom fakultetu u matičnoj zemlji na priznavanje u Sloveniji. Za ovu svrhu može poslužiti diploma s tvog fakulteta, ali i potvrda/uverenje o završenim osnovnim studijama. Proces teče ovako:

  1. Dokumenti se predaju na fakultete i kroz mesec dana se dobija odgovor o upisu na fakultet.
  2. Prijavni rokovi su od 12. februara do 19. aprila (osnovne) i do 31. avgusta (podiplomske), a upisi na fakultet traju od 5. do 30. septembra (osnovne) tj. do 17. septembra (master).
  3. Strani državljani iz država nečlanica EU sa kojima je potpisan sporazum (Srbija, BiH, Makedonija, Crna Gora) ne plaćaju školarine za redovne studije tj. cene su iste kao i za Slovenačke državljane (master građevine 29 eura upis, bachelor ekonomije 24 eura), jedino za neke fakultete mogu biti veće jer pri upisu odmah uplaćuješ za neke odevne predmete (medicinski fakultet).

Prijemni

Neki od fakulteta (čitaj zahtevniji, kvalitetniji, popularniji) zahtevaju da pri upisu polažeš prijemni ispit. Da! Baš kao u dobroj staroj osnovnoj školi, samo deset puta teže. O težini i sadržaju ispita ne mogu da govorim, osim za Fakultet informatike i računarstva (Fakulteta za računalništvo in informatiko – FRI) u Ljubljani. Za ovaj prijemni mogu da kažem da je, u poređenju sa materijalima koji su navedeni za spremanje ispita, mačiji kašalj. Na osnovu materijala pomisliš da se spremaš za Oksford, međutim kada dođeš na prijemni ispada da samo par pitanja dolazi iz materijala, dok je većina ostalih logičko razmišljanje i osnove programiranja.

Pored toga, rezultati prijemnog ispita se ne saopštavaju kandidatima koji su primljeni, tako da zapravo ne znaš da li si dobro uradio prijemni, ili si bio jedini iz određene zemlje, pa su odlučili da te prime zarad marketinga i diverziteta studenata. Ok, zapravo ja ne znam.
Elem, uslovi su dosta labaviji nego u Srbiji, tako da ukoliko želiš da studiraš u Sloveniji, savetujem ti da se ne zadovoljavaš manjim mestima, već da prvo pokušaš u Ljubljani.

Mesto studiranja

Neki će te zlonamernici možda ubeđivati kako je bolje da pokušaš u Mariboru, jer bože moj, u Ljubljani ima samo toliko i toliko mesta, a i nemaš mogućnost studentskog doma. Nikako ne slušajte ove (medveđe?) savete. Iako je Slovenija prilično decentralizovana (što je donekle i normalno za tako malu državu) i dalje je Ljubljana centar. U krajnjoj liniji, Ljubljana je glavni grad, središte kulture Slovenije. Ako već dolaziš u ovako malu državu, možeš bar da budeš u centru!

Što se tiče broja upisanih studenata, postoji određena kvota stranaca, koji se mogu upisati na svaki od fakulteta. To znači da se ne takmičiš sa domaćim studentima, već samo sa strancima (u mom slučaju, master je upisalo nekoliko Crnogoraca, Hrvatica, Makedonka, Bosanka, jedan Indijac i ja, Srbin). Ljudi iz EU uglavnom nisu zainteresovani da kompletne master studije završe ovde, što će ti dati vetar u leđa, jer se takmičiš samo sa našima, a na to smo već navikli, jel’ da?

Saveti nakon upisa

Upisali smo faks koji smo hteli. Super! Čestitam. Sad treba da sredimo par administrativnih stvari kako bismo mogli da zapravo uživamo u plodovima svog truda.

Privremeni boravak i zdravstveno

Prvo što je obavezno uraditi je aplicirati za privremeni boravak u Sloveniji. Ovo se radi u državnoj instituciji koja se zove Upravna enota. Tamo ima odsek za strance, gde odlaziš sa svim potrebnim dokumentima, podnosiš zahtev za privremeni boravak i dobijaš karticu privremenog boravka, nakon određenog vremena. Dok je ne dobiješ, daju ti potvrdu da si predao zahtev i tu potvrdu koristiš umesto kartice. Spisak potrebnih dokumenata možeš naći ovde.

Ono što moraš da paziš da se ne zajebeš kao ja, jeste u vezi sa zdravstenim osiguranjem. Naime, jedan od dokumenata potrebnih za privremeni boravak jeste SRB/SI 3 (za Srbiju; analogno i za Bosnu, Makedoniju, Crnu Goru…) obrazac, koji potvrđuje da smo osigurani u našoj matičnoj zemlji. Pored privremenog boravka, ovaj dokument treba da odnesemo i u Zavod za zdravstveno zavarovanje Slovenije, kako bismo ostvarili pravo na zdravstveno osiguranje. Dakle, poenta je da ili treba da tražiš da ti u Upravnoj enoti naprave kopiju tog obrasca, ili da prvo odeš da završiš za zdravstveno. Samo je bitno da imaš kopiju SRB/SI 3 da predaš na oba mesta; iskopiraš.

Smeštaj

Što se tiče smeštaja, u Ljubljani je dosta zeznuta situacija. Ima previše studenata, a premalo smeštaja i zato je jako bitno da na vreme obezbediš svoj.

Ima nekoliko popularnih sajtova za iznajmljivanje stanova: Mkvadrat, nepremicnine, cimri, kamrica itd. Uvek možeš kucati u pretraživač “študentske sobe/stanovanja Ljubljana”. Za razliku od Beograda npr., ovde se sobe izdaju u roku od odmah. Bukvalno mi se događalo da zovem oglas koji je objavljen pre par sati i dobijem odgovor da je izdato. Dakle, brzi prsti fazon.

Sobe

Kao što sam već pomenuo, sobe van centra su jeftinije i prevoz nije loš. Ljubljana Polje, mesto gde sam se ja ukotvio je na pet minuta vozom od centra. Vozovi idu na svakih sat vremena radnim danom i prilično su tačni. Busom je 20-25 min. Naravno, centar je centar i velika je privilegija ovde živeti u centru, jer svuda, ali svuda možeš da stigneš biciklom. Nije velika gužva, tako da uveče možeš nesmetano da prošetaš Prešernovim trgom i malo razbistriš glavu od konstantnog učenja.

Očekivana cena je od 150 pa sve do 300 evra mesečno da budeš sam u sobi u okviru većeg stana. Ako pak imaš preduzimačkog duha, savetujem ti da pokušaš da iznajmiš ceo stan i onda nađeš cimere. U tom slučaju, možda uspeš da sebi obezbediš besplatan smeštaj, tako što ćeš cimerima naplatiti malo više (znam da mnogi ovo rade, ja lično nisam pokušao).

Studentski bonovi

Studentski bonovi su sistem sa kojim sam se prvi put susreo u Sloveniji. Ideja je da svaka osoba koja studira u Sloveniji ima pravo na dvadeset subvencioniranih obroka mesečno, sa ograničenjem da mora proći četiri sata između dva obroka i limitom od dva obroka po danu. Ove subvencije se mogu iskoristiti u određenim ugostiteljskim objektima širom Slovenije (dakle u privatnim pekarama, roštiljima, McDonald’s-u i slično). Šta znači subvencija? U prevodu znači da ti se skida 2,63 evra sa cene obroka za koji iskoristiš subvenciju. Dakle, ako je obrok u npr. McDonald’s-u 4,74, ti ga plaćaš 2,07. Kul, zar ne?

Kako bismo ostvarili ovu ugodnost, moramo otići u sedište ŠOU, studentske organizacije koja je prikladno smeštena blizu Union pivare u Ljubljani (gde bi drugde studenti bili). Ovde će nam biti potreban dokument koji smo dobili u Upravnoj enoti, jer se na njemu nalazi naš EMŠO (jedinstveni broj građana), koji nam treba za bonove. Takođe, potrebno je kupiti slovenačku karticu za mobilni, jer se preko telefona ostvaruje pravo na bonove. Kada imaš ova dva preduslova, možeš ostvariti pravo na bonove. Jupi!

Kupovina automobila

Ukoliko želiš da imaš svoj auto u Sloveniji, možeš doterati svoj auto iz matične zemlje ili kupiti jedan u Sloveniji. Procedura za registraciju automobila u Sloveniji je slična kao kod većine ex-yu republika: nakon što platiš prodavcu, moraš uraditi prenos vlasništva i registraciju vozila (tj. platiti auto osiguranje i ostale dažbine). Ovu uslugu možeš završiti u bilo kom tehničkom pregledu gde rade ove usluge. Npr. tehnički pregled Produkt na Zaloškoj cesti.

Šta kad završim s faksom?

Automobil registrovan u Sloveniji možeš pod određenim uslovima prevesti u svoju matičnu zemlju. Naime, procedura je ista kao kad uvoziš bilo koji polovan auto iz neke strane zemlje. Treba platiti carinu, završiti papire i slično. Moje mišljenje je da uvoz nije vredan truda. Jedino kada bih ti preporučio da kupiš auto je ako si na prvoj godini osnovnih studija i planiraš da koristiš taj auto narednih pet godina, ili u slučaju da planiraš da ostaneš u Sloveniji. U suprotnom, ako ga kupiš za kraće vreme, najpametnije bi bilo da ga prodaš kad završiš faks. Cene kola su generalno niže nego u Srbiji i ponuda je dosta bogata.

Zaključak

Za kraj postavljam sebi pitanje – zašto bi neko želeo da studira u Sloveniji? Koje je moje mišljenje nakon godinu dana provedenih ovde?

Pa, svakako mogu reći da su plaćeni troškovi studija i stipendija odigrali presudnu ulogu. Možda samo odlažem neminovnu kletvu stalnog zaposlenja za bar još neko vreme.

Ali pored toga dobijam i solidan kvalitet obrazovanja, sa modernim prostorijama i sredstvima za učenje. Profesori su korektni (uglavnom) i radi se u manjim grupama, tako da mogu da zaustavim predavanje ako mi nešto nije jasno.

Iako Slovenci nisu najdruželjubiviji narod, ipak su ok i hoće da pomognu ako ih pitaš. A tu su naravno i svi “naši”.

Život je skuplji nego u Srbiji, ali je i mirniji, uređeniji, jednostavniji. Mislim da je to vredno razlike u ceni.

Naravno, ako ti je potrebno da te ja ubeđujem da je ovo prava odluka za tebe, onda možda ovo i nije prava odluka za tebe. Ali ako već odlučiš da hoćeš to da uradiš, nek ti ove moje reči budu vetar u leđa ali ne i noga u dupe, jer se ja nakon završenih studija vraćam u svoju domovinu, da dajem svojoj zemlji, zemlji koja me je odgajila, a ne tuđoj, koja mi je pružila samo kratkotrajno utočište. A to savetujem i tebi.

Ako ti još fali motivacije, preporučujem da pročitaš ovu divnu pesmu Rađarda Kiplinga, koja govori o tome kako se postaje čovek.

Gotovo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.