Pozdrav dragi čudaci, tragaoci, alternativci, izgubljeni-nađeni, ljuti, blagi i puni razumevanja, veseli toliko da ništa to ne može da pokvari i tužni bez nade za ozdravljenjem…Svi vi, koji barem po nečemu, nekad ličite na mene – ste nekad, negde – ja. Stoga se nadam da će vam neki od mojih tekstova pomoći da nastavite dalje, da malo usporite i razmislite, ili jednostavno da se nasmejete i zaboravite na sve nebitne-bitne stvari.

Ovo je moj bio bioskop, a vi ste počasni gost.

Solstinger Blog

Java programski jezik – Šta je i za šta se koristi?

Java programski jezik

Java programski jezik je objektno orijentisani programski jezik za opštu upotrebu, koji je razvila kompanija Sun Microsystems  polovinom 90-ih godina prošlog veka.

Ono što je Java jeziku donelo veliku popularnost, bila je mogućnost izvršavanja na različitim platformama. Ovo je bilo moguće, jer se Java ne izvršava direktno nad operativnim sistemom, već posredstvom Java virtuelne mašine (JVM).

Настави са читањем „Java programski jezik – Šta je i za šta se koristi?“

Mengelisani umnjak

Vadjenje umnjaka

Za sve koji planiraju da vade ili su vadili umnjak..moje iskustvo nakon istog.

Prvo što sam rekao po ulasku u ordinaciju bilo je: plašim se…uznemiren sam.
Nakon što su me sredovečni hirurg, za kog će se kasnije ispostaviti da je okoreli zvezdaš i njegova sestra (medicinska) pogledali kao poslednji komad izmeta, prešli su preko mog kukavičluka i stavili me u stolicu. Interesantno, stolica, koja je bila klasična zubarska iz doba komunizma, imala je rupu, ne toliko veliku koliko duboku iz koje je virio sundjer, negde na mestu gde seda pacijentova guzica.

Drugo što sam rekao hirurgu bilo je:“Vidite, vi meni morate da date 3 anestezije“.
„Ne moram ja ništa“, odbrusio je i dodao: „Odluči jel hoćeš da radimo ili ne. Ako radimo, radimo po našem“.
Onda sam pokušao da mu objasnim: „Druže, ja imam jako osetljive nerve. Pa, meni samo za root canal su išle dve anestezije. Može, po vašem, al ako budem osetio da me imalo boli ja ustajem!“.
Jedan nestrpljivi pogled mengelea je valjda značio „ok, you’re game“.

Prva anestezija. 15 minuta ex yu hitova i buljenja u ogroman zvezdin poster. Druga. 10 min diskusije lekara o tome da li jednoj babi treba ostaviti jedan zub i na njega nakačiti protezu, ili izvaditi sve i staviti implante. Baba je nastavnica u penziji i hoće da se podmladi pod stare dane. Divno. „Ajde ljudi, umirem ovde“, mislim se.

„E, jel ti utrnula donja usna?“.
„Jeste“.
„Evo još malo anestezije pa da počnemo“.

Dalji tok ne bih opisivao…a i ne mogu sve i da hoću. Dva puta zamalo da se onesvestim. Najgore je bilo to što sam morao da slušam kako mi krcka zub pod pritiskom klešta. Kako bušilica radi ne znam ni ja šta. Kako krv lipti na sve strane. Jebeni hirurg me je za tih 10 minuta izmengelisao kao niko nikad. I sve vreme, jedino što sam mogao da mislim bilo je:“Joj, koji mi je kurac ovo trebalo?! Vidi ga ovaj mučitelj što me razvaljuje a ja zapravo plaćam za to“.
Doživljaj je bio nešto najpribližnije srednjevekovnom mučenju, s tim da nisam osećao bol.
Kad je i poslednji komad zuba izvadjen i ubačen u metalnu posudicu, koja reče „zvec!“, ja sam bio negde izmedju svesti, trebalo je da me ušiju i nekako smogoh snage da držim usta otvorena jos 5 sekundi.
Nakon toga, ostavljen sam da nepomično ležim u stolici. Nisam napunio onu rupu na njoj, verovatno jer sam to smisleno obavio pre odlaska kod mengelea.
Dobio sam 10 minuta da iskuliram. Dobio sam da povučem par snifova medicinskog alkohola. Dobio sam knjižicu. Izgubio sam zub.
Na izlasku iz ordinacije, sreo sam svog sadistu.
„Hvala doktore. Mislim, koliko god to bilo čudno pošto ste me upravo IZMENGELISALI“.
„Da, da..“ odgovorio je. Nije mi bilo krivo što nema sluha za moj humor. Ipak sam zahvalan okorelom deliji, što me je rešio bede, koja bi me kad tad mučila da je nisam na vreme skembao. Mogu da živim s tim. ZVEZDA LE A LE.

Uspomene

Sve svoje uspomene dajem u bescenje,

Jer ništa ne vrede kad nisam sa tobom,

Šaljem ih dalje za male pare,

Aljkavo pomešane sa ostalom robom,

 

Krasne uspomene što život oplemene,

Postaju vatra što peče iznutra,

Kad ti više nisi kraj mene,

Da delimo danas i sanjamo sutra.

 

Prokleta bila! Veštice mila…

Svu tvoju magiju dobro sam znao,

I pored znanja da gubim, ipak,

U pogubni zagrljaj tvoj sam pao,

 

Al’ nema žali, opet bih isto hteo,

Jer se romantik na greškama ne uči,

I stao bih kraj tebe kad bih te sreo,

Da pričamo umetnost što zemaljski ne zvuči.

Zvezde će pevati pesmu o nama

Zvezde će pevati pesmu,

Ta pesma biće lepa,

U toj pesmi lepoj,

Ljubav je slepa.

 

Zvezde će pevati pesmu,

Što niko je nije čuo,

I poslednji sjaj pred kraj,

Pevaće tiho na uvo,

 

Zvezde će pevati pesmu,

O ljubavi svemirskih putnika,

Jer od ljubavne pesme, znaju,

Ne pôstoji lepša muzika,

 

Zvezde će pevati pesmu,

Dok ljubav se bliži kraju,

Što nije trajala duže,

To samo zvezde znaju.

Čak je i zima topla uz tebe

Svi ovi snegovi života što prete,

Ne smeju prići ni kročiti ovde,

Jer tvoj je osmeh istopio grudve,

Čak je i zima topla uz tebe.

 

Te crne kiše što vesnik su sete,

Dođu brzo a odlaze brže,

Misli o tebi ih podalje drže,

Čak je i zima topla uz tebe.

 

I beli grad uz sive siluete,

Izgleda nekako, ne toliko zao,

I on je, izgleda, oduvek znao,

Čak je i zima lepša uz tebe,

 

Vazduh je studen, nozdrve lede,

Pa se tvog mirisa nekako setim,

Duboko udišem taj miris štetni,

Čak je i zima topla uz tebe.

Prihvatam dobrog čoveka u sebi

Ja sam dobar čovek

Ja sam dobar čovek. Spreman sam da žrtvujem svoj mir, kako ne bih poremetio tuđi.

Ja sam dobar čovek. Razmislim o tome kako će se druga osoba osećati, pre nego što preduzmem akciju.

Ja sam dobar čovek. Stidim se toga što sam dobar i to me čini još boljim.

Ja sam dobar čovek. Čak i kada potiskujem dobrotu u sebi, ne odajem se zlobi i pakosti.

Ja sam dobar čovek. Trudim se da nikome ne činim zlo i kajem se zbog onih koje sam povredio.

Ja sam dobar čovek. Pun sam ljubavi, emotivan i osetljiv.

Ja sam dobar čovek. Previše dobar za svoje dobro.

Ja sam dobar…

Gotovo.

 

Kako besplatne novine zarađuju? Istina će vas zapanjiti!

Besplatne novine

Ako živite u Srbiji, u poslednjoj deceniji bili ste svedoci stvaranja i uzdizanja besplatnih dnevnih novina 24 sata.

Novine 24 sata, tačnije izdavačko preduzeće 24 sata doo, osnovane su 16.08.2006. godine sa sedištem u Beogradu.

Datum brisanja 24 sata iz APR-a je 11.02.2011. godine. Šta se tad dogodilo ne znamo, ali znamo da je izdavač koji stoji iza ovih novina kompanija Ringier Axel Springer sa sedištem na Starom Gradu. Ova kompanija je osnovana 1996. I dalje je registrovana u APR-u.

To su sirove informacije koje svako od nas može da proveri. A šta je ono što mnogi od nas ne vide? Skrivena cena koju plaćamo čitanjem ovih, prividno besplatnih novina.

Kako besplatne novine zarađuju?

Jedan od najočiglednijih načina na koji besplatne novine zarađuju jesu reklame. Bilo da su to reklame na naslovnoj strani, mali oglasi između rubrika ili plaćeni tekst-reportaža, koji je u stvari (ne baš) dobro prikrivena promocija, ovaj vid generisanja prihoda nam je svima vidljiv.

Šta to mene košta, pomislićete? Način na koji mi plaćamo za čitanje ovih novina jeste upravo tako što ih čitamo. Da pojasnim.

Svaki tekst, fotografija ili simbol koji viđamo na redovnoj bazi ostaje urezan u našoj podsvesti (pogledajte jedan od mnogih tekstova na ovu temu, npr. , ako čitate engleski, ovaj članak). Tako da mi, čitajući vesti koje nas zanimaju, smešne viceve, horoskop, vremensku progonozu i vesti iz sveta poznatih u stvari plaćamo danak u podsvesnom.

Pored ovoga, postoje i drugi načini zarade koji besplatne novine primenjuju: digitalno reklamiranje (utiče na nas isto kao i papirno), sponzorstva (npr. vremensku prognozu dosnosi vam *upiši ime poznate kompanije*) i drugi kao što su organizovanje događaja, konferencija, prodaja brendirane robe sa njihovim logoom i slično.

Pored ovih svima poznatih i transparentnih načina zarade, postoji i drugi načini koji ostaju u domenu špekulacija. Neki pojedinci sa kojima sam razgovarao trvde da su novine 24 sata propagandni list, koji se koristi za promovisanje određenih političkih partija i pojedinaca. Ako ima istine u ovoj tvrdnji, onda je jasno da onoliko veliki deo prihoda koliki je potreban, mogu donirati političke stranke i pojedinci. Ako, pak, nije tačno, onda pokušajte sebi da objasnite sledeću stvar.

Zašto se novine 24 sata dele u gradskom prevozu?

Tačnije, kada je GSP, tj. kompanija Apex Solutions Technology, koja je nosilac sistema BusPlus, sklopio ugovor sa novinama 24 sata o distribuciji njihovih besplatnih izdanja u vozilima gradskog saobraćaja? Ovo je pojava koja se može primetiti svakog jutra, između 8 i 9 časova npr. na Trgu Republike.
Plaćeni raznosači ovih novina stoje na autobuskoj stanici i, kao pri susretu sa starim znancem, predaju tabak od oko 100 novina vozaču autobusa. Vozač često i izađe iz vozila kako bi preuzeo novine i onda, razmenivši par reči sa raznosačem, vraća se u autobus. Naravno, sa novinama.

24-sata-novine-gradski-prevoz-gsp-busplus

Ovde ću izneti svoje lično mišljenje i možete preskočiti sledeći pasus ukoliko vas zanimaju samo činjenice.

Ono što me iznenađuje i brine jeste to što se resursi i zaposleni državne kompanije, kakva je i dalje GSP, koriste za promovisanje nečijeg ličnog benefita i širenje propagande. Čini mi se katkad da se naša zemlja polako pretvara u veću i opasniju verziju Crne Gore. Zemlju u kojoj se zna ko šta sme, ko sme sve a ko spada u većinu, koja ne sme ni da pisne.
Retko kad dozvoljavam sebi da se upuštam u borbu sa vetrenjačama, ali ovo je nešto što me iz dana u dan tera da se zapitam, šta će biti ako dozvolimo da se ovo nastavi? Šta će biti ako okrećemo glavu na drugu stranu i gušimo osećaj krivice rečima „šta se to mene tiče, nek rade šta ‘oće“.
Ako ove novine imaju inovativnu marketing strategiju o distribuciji po gradskom prevozu, neka sklope ugovor sa GSP-om tj. Apex-om i ja neću reći ni reč. Ali bespravno – ne može.

Ova distribucija svoje propagande korišćenjem bespravnih metoda usko korelira sa metodom koju koristi trenutno (2018.) vladajuća partija u Srbiji. Naime, promoteri ove partije dele svoj propagandni materijal i pristupaju drugim metodama promovisanja ispred ulaza u prodajne objekte kompanije Delhaize, tj. Maxi supermarketa i to na gotovo svakoj prometnijoj lokaciji. Malo sam istražio i saznao da je ovo uobičajena praksa ove stranke. Isto su radili i 2016. godine u Apatinu (pogledajte članak).
Ovo, doduše, jesu privatne kompanije, ali čisto sumnjam da postoji ikakav sporazum između njih i stranke. Moje nagađanje je da promoteri stranaka dolaze i isto tako prijateljski kao i raznosači novina, obraćaju se prodavačicama sa molbom da postave štand. Prodavačicama i šefovima smene je možda rečeno da ne prave problem i da se prave da ih ne vide.
Ne govorim ni o kakvim teorijama zavere kada kažem da, samo to što svakodnevno gledamo parole i simbole (ako čitate engleski, pogledajte ovaj članak o simbolima) neke stranke, može da utiče na to da postanemo blagonakloni i eventualno glasamo baš za tu stranku.

Dakle suma sumarum, na nama je običnim građanima da budemo svesni svojih postupaka i kakve posledice oni imaju. Da pokušamo da sebe izlažemo onim uticajima koji povoljno deluju na nas i daju nam da donosimo samostalne odluke. Da državne institucije ne budu kanal za promovisanje ličnih ciljeva (ok, sad zvučim kao političar u jeku izborne kampanje).

Ako želite da dodate u ovaj tekst, možete napisati u komentaru a ja ću vašu informaciju inkorporirati u tekst.
Takođe, pozivam vas da ostavite mišljenje o situaciji i kažete da li vam ovo smeta ili vas ovakvo stanje stvari ne dotiče.

Gotovo.

Cene namirnica u Grčkoj

Cene namirnica u Grčkoj

Prethodno leto (2017.), ubih se tražeći podatke za cene namirnica u Grčkoj. Saznao sam tek kada sam tamo i otišao. Stoga vam mogu reći i preneti verno sve što sam na putu saznao. Evo ovako…

Kao i kod nas i u Grčkoj se najviše isplati pazariti po supermarketima. Moj favorit je Lidl. Imaju najbolje cene i prostojan kvalitet robe. Pored toga, možete zanoćiti na njihovom parkingu, ako kojim slučajem putujete niskobudžetno i spavate u kamperu.

Sledi tablica u kojoj su izlistane cene osnovnih namirnica u Grčkoj:

Настави са читањем „Cene namirnica u Grčkoj“