Pozdrav dragi čudaci, tragaoci, alternativci, izgubljeni-nađeni, ljuti, blagi i puni razumevanja, veseli toliko da ništa to ne može da pokvari i tužni bez nade za ozdravljenjem…Svi vi, koji barem po nečemu, nekad ličite na mene – ste nekad, negde – ja. Stoga se nadam da će vam neki od mojih tekstova pomoći da nastavite dalje, da malo usporite i razmislite, ili jednostavno da se nasmejete i zaboravite na sve nebitne-bitne stvari.

Ovo je moj bio bioskop, a vi ste počasni gost.

Solstinger Blog

Rob kraljice ili kralj robinje

Rob kraljice ili kralj robinje

U čemu je stvar? Kakav rob, kralj, kraljica? Jasno je da je u igri relativna moć, ali evo malo više o ovoj dilemi.

Rob kraljice

Ona je savršena. Zanimljiva, duhovita, ne previše bistra, ali to ti odgovara. Razigrana, puna energije i sve ono o čemu si oduvek sanjao i što ti nedostaje u životu. Naravno, ona je svesna toga. Svesna je koliko vredi i da sa svojom ljupkošću drži još pet muškaraca na čekanju. Napravi jednu grešku i…recimo da će dati šansu nekom drugom.

Ali srećan si s njom. Nervira te ponekad. Ljubomoran si jer je stalno okružena zgodnim muškarcima, svestan si njene prijateljske prirode i znaš da to prijateljstvo uz par čašica alkohola lako prelazi u nešto više. Nije ona kurva, jednostavno je…druželjubiva.

Koliko god ti jela džigericu (a da se ne lažemo, Prometejevi orlovi bi joj pozavideli na dnevnom unosu ove hranljive tvari), ipak znaš da bi bez nje tvoj život bio monoton život uzdržavanja i strepnje, baš onakav kakvom po inerciji težiš. Ona je zemljotres koji te tera na akciju i izvlači iz tebe vrlinu za koju nisi ni znao da si sposoban.

Ali, avaj. Nikada nećeš leteti do njenih visina i znati tajnu skrivenu u njoj . Ona je za tebe nerazumljiva i nesnosno lepa u toj nedokučivosti. Budiš se sa mišlju o njoj, tokom dana o njoj sanjariš, a uveče u krevet položiš prvo misao o njoj, kraj koje onda legneš – spokojan. Ona te ima. Drži te u šaci, ti to znaš, ali ne možeš ništa tu da učiniš. Jedino pitanje koje postavljaš sebi je: Da li je patnja vredna kratkih trenutaka istinskog savršenstva?

 

Kralj robinje

Šetate. Nema nikakvog pritiska. Sa njom se osećaš kao da si na pauzi od života. Bez očekivanja, trzavica, testova i bockanja. Ona je sasvim prosečna, možda čak pomalo i ružnjikava. Daleko od toga da je odbojna. Itekako trzaš na nju i pali te sama pomisao da se nađete sami u mračnoj prostoriji. Savršeno pašete, jer je ona u krevetu još uviđajnija nego van njega.

Prošla je svašta u životu. Shvatila je gde joj je mesto i sada je spremna da celu sebe, kao pruženu preko zlatnog poslužavnika i sa čašom šampanjca u ruci, pokloni tebi. Ti to ceniš, ali čak i kad ti je najlepše sa njom, kao da ti nešto fali. Kao da je toliko dobro da je – dosadno. Znaš da sa njom ne želiš ništa ozbiljno. Nikad ti ni ne padne na pamet da se zapitaš, kako bi vaša deca izgledala, ili da li biste se slagali nakon dvadeset godina braka. U suštini, ona je ta koja je na dobitku zbog vaše veze, a ti si taj koji uživa sve benefite milosrdnog kralja.

I šta onda?

Naravno, sve ovo ima svoj rok trajanja, pa ćeš tako kad-tad shvatiti da se ispod fasade dobrote i svesrdnog obožavanja tvog ega, ipak krije stvorenje koje vapi za nečim, što mu ti niti možeš niti želiš da pružiš.

Tako dolazi do kraha i ovog patološkog odnosa i primicanja još jedan korak bliže nečemu uravnoteženijem. Odnos dveju osoba, ma koliko da traje, treba da se bazira na poštovanju, što u ove dve vrste patoloških odnosa teško da je izvodljivo. Zbog toga je izuzetno bitno pronaći nekoga s kime možete biti bar-a-bar. Čak iako nemate slična interesovanja, veštine, vrline i mane, bitno je da se ove osobine količinski poklapaju i da, kada se sve sabere i oduzme budete na istom nivou. Jer teško je voleti nekog kada je mnogo ispod tebe. Pa seti se samo kada si sa sedmog sprata solitera pljuvao po ljudima koji su dole prolazili. Ne ide. Takođe je dosta teško voleti nekoga ko je mnogo iznad tebe. Ne moram da te podsećam na slučaj komšije Dušana, koji je izgradio svoju palatu iznad tvog stana i to na račun tvog dela potkrovlja. Ne možeš voleti takvu zarazu.

Zaključak

Ništa, mislim da zaključak možete izvući i sami iz mojeg opisa kralja robinjeroba kraljice. Da, ovo sam dodao samo zbog SEO-a.

 

Gotovo.

Život ide dalje

Život ide dalje

Život ide dalje, lagano pedala,
K’o staro biciklo sa rđavim lancem,
Pozdravlja se s prošlošću, svojim starim znancem,
Za sve lepe uspomene, on joj kaže: „Hvala!

Al’ ja moram nastaviti svoju vožnju neprestanu,
Iako pedala nekad mi zaškripi,
Jer znam da nagrada kad tada će stići,
I ja piću u slavu tom danu“.

Život nigde ne žuri, prati ritam svoj,
No, ne staje nikad, jer tada bi pao,
Kad znao bi kud put ga vodi, možda bi i stao,
A možda bi ubrzao da pre stigne k njoj.

Život se desi

Život se desi

Dugo sam se trudio da ne sretnem se s njim,
Da te oči krvave ne prostrele me pogledom,
Dugo sam se trudio, ‘al izgleda da s njim,
Sastati se moraš – hteo ne hteo.

Svašta mi je kazao, dosta toga turobnog,
Slušao sam celu noć pod odsjajem zvezda,
Kako moja maštanja postavlja na prava mesta,
Praveći smejuriju od mog bežanja upornog.

Sve konflikte sa ljudima otkriva k’o nesporazum,
Ubeđuje da sreća ipak je u malim stvarima,
Urlam: „Ludim!“,  on kaže: „Vraća ti se razum“,
Jer život se desi i najvećim sanjarima.

Java programski jezik – Šta je i za šta se koristi?

Java programski jezik

Java programski jezik je objektno orijentisani programski jezik za opštu upotrebu, koji je razvila kompanija Sun Microsystems  polovinom 90-ih godina prošlog veka.

Ono što je Java jeziku donelo veliku popularnost, bila je mogućnost izvršavanja na različitim platformama. Ovo je bilo moguće, jer se Java ne izvršava direktno nad operativnim sistemom, već posredstvom Java virtuelne mašine (JVM).

Настави са читањем „Java programski jezik – Šta je i za šta se koristi?“

Uspomene

Sve svoje uspomene dajem u bescenje,
Jer ništa ne vrede kad nisam sa tobom,
Šaljem ih dalje za male pare,
Aljkavo pomešane sa ostalom robom,

Te krasne uspomene što život oplemene,
Sada su vatra što peče iznutra,
Kad ti više nisi kraj mene,
Da delimo danas i sanjamo sutra.

Prokleta bila! Veštice mila…
Svu tvoju magiju dobro sam znao,
I pored znanja da gubim, ipak,
U pogubni zagrljaj tvoj sam pao.

Al’ nema žali, opet bih isto hteo,
Jer se romantik na greškama ne uči,
Stao bih kraj tebe kad bih te sreo,
Da pričamo umetnost što zemaljski ne zvuči.

Hvala ti.

Zvezde će pevati pesmu o nama

Zvezde će pevati pesmu o nama

Zvezde će pevati pesmu,
Ta pesma biće lepa,
U toj pesmi lepoj,
Ljubav je slepa.

Zvezde će pevati pesmu,
Što niko je nije čuo,
I poslednji sjaj pred kraj,
Pevaće tiho na uvo.

Zvezde će pevati pesmu,
O ljubavi svemirskih putnika,
Jer od ljubavne pesme, znaju,
Ne pôstoji lepša muzika.

Zvezde će pevati pesmu,
Dok ljubav se bliži kraju,
Što nije trajala duže,
To samo zvezde znaju.

Čak je i zima topla uz tebe

Čak je i zima topla uz tebe

Svi ovi snegovi života što prete,
Ne smeju prići ni kročiti ovde,
Jer tvoj je osmeh istopio grudve,
Čak je i zima topla uz tebe.

Te crne kiše što vesnik su sete,
Dođu brzo a odlaze brže,
Misli o tebi ih podalje drže,
Čak je i zima topla uz tebe.

I beli grad uz sive siluete,
Izgleda nekako, ne toliko zao,
I on je, izgleda, oduvek znao,
Čak je i zima lepša uz tebe.

Vazduh je studen, nozdrve lede,
Pa se tvog mirisa nekako setim,
Duboko udišem taj miris štetni,
Čak je i zima topla uz tebe.