Pozdrav dragi čudaci, tragaoci, alternativci, izgubljeni-nađeni, ljuti, blagi i puni razumevanja, veseli toliko da ništa to ne može da pokvari i tužni bez nade za ozdravljenjem…Svi vi, koji barem po nečemu, nekad ličite na mene – ste nekad, negde – ja. Stoga se nadam da će vam neki od mojih tekstova pomoći da nastavite dalje, da malo usporite i razmislite, ili jednostavno da se nasmejete i zaboravite na sve nebitne-bitne stvari.

Ovo je moj bio bioskop, a vi ste počasni gost.

Solstinger Blog

Cene namirnica u Grčkoj

Cene namirnica u Grčkoj

Prethodno leto (2017.), ubih se tražeći podatke za cene namirnica u Grčkoj. Saznao sam tek kada sam tamo i otišao. Stoga vam mogu reći i preneti verno sve što sam na putu saznao. Evo ovako…

Kao i kod nas i u Grčkoj se najviše isplati pazariti po supermarketima. Moj favorit je Lidl. Imaju najbolje cene i prostojan kvalitet robe. Pored toga, možete zanoćiti na njihovom parkingu, ako kojim slučajem putujete niskobudžetno i spavate u kamperu.

Sledi tablica sa u kojoj su izlistane cene osnovnih namirnica u Grčkoj:



 

Namirnica Cena
 Kačkavalj u listićima 400g  2,35e
 Mortadela 500g 2,35e
 Mleko dugotrajno 1L 0,84e
 Margarin 500g 1,29e
 Tost hleb veliki 680g 1,19e
 Maslinovo ulje 1L 7e
 Vino jeftino 5e
 Vino skuplje 10-15e
 Euro krem 1kg 3,5e

Generalno, cene su pristojne. Sa 10e dnevno može da jede dvoje ljudi skromno, ili jedna osoba pošteno.

Cena goriva je oko 1,3e za dizel i malo više za benzin.

Ja nijednom nisam platio parking za 10 dana koliko sam bio u Grčkoj.

Sve u svemu, supermarket vam je najbolja opklada. Najbolje cene namirnica u Grčkoj su svakako u Lidlu.

Moj savet vam je, budite štedljivi na smeštaju, uštedite te pare i priuštite sebi kvalitetnu ishranu. Uživajte u domaćim vinima, maslinovom ulju i grčkim girosima, koje možete kupiti na svakom koraku (preporučujem da probate giros ako svraćate u Pargu…oboriće vas sa nogu 😉

Ukoliko planirate putovanje sa prijateljima sa minimumom sredstava, možete se pretplatiti i dobićete mejl sa mojim iskustvom jednomesečnog putovanja po Evropi kamperom.

Jedno veliko iskustvo i izuzetna domišljatost u štednji novca.

Takođe, zaboravite na strašne priče o oduzimanju robe na granici. Koješta. Mi smo prošli sa punim kamperom od 2 tone i niko nas nije niti išta pitao niti pregledao vozilo. Mogli smo da se natovarimo grane kol’ko smo hteli, al’ NISMO, jer smo se plašili zbog priča koje smo čitali na internetu. Nemojte i vi biti žrtva zastrašivačke propagande! Mirne glave možete poneti šta vam treba za vaš ostanak tamo i budite sigurni da vas niko neće ništa ni pitati, a kamoli preturati po ličnim stvarima (ovo važi ako idete u Grčku preko Bugarske).

Da zaključim: Za boravak od 10 dana, na hranu ne bi trebalo da puknete više od 100e, MAKS. Dakle, ponesite što više možete i uživajte u prelepim plažama koja Grčka ima da vam ponudi. 🙂

SREĆNO!

Izbor životnog puta

Ćao. Svi se pitamo da li su izbori koje pravimo u životu – oni pravi. Da li će izbor jednog puta uticati na ceo tok našeg života. Da li je osećaj koji se nalazi u nama u pravu. Da li su saveti porodice opravdani. Da li…da li.

I pored svih nedoumica, složićeš se, nešto moramo izabrati. Posle jebanja nema kajanja. Kada kreneš jednim putem, svaki povratak na početnu tačku je sušto gubljenje vremena. Šta onda? Da li se otisnuti na putovanje koje ti možda može doneti sreću, ali isto tako i bol? Ili ostati glupavo zadovoljan trenutnim stanjem stvari, iako te čine nesrećnim? Hajde da saznamo.

Jednom davno, bio sam mlad momak. Željan novih iskustava, ljudi, spreman da dam sve od sebe i da ne tražim ništa za uzvrat. Sa ljudima sam komunicirao samo kroz svoj osećaj i željom da dam ono najbolje od sebe. Nisam se uzdržavao, taktizirao i planirao.

Shvatio sam. Trebalo mi je par godina, ali shvatio sam, da se život ne može samo živeti – mora se i posmatrati, mrzeti i tražiti. Moraš voleti sebe (uh koji kliše), tako da postaviš sebi granice davanja. Daješ onima koji zasluže, uskratiš onima koji te uzimaju zdravo za gotovo i ne bojiš se da ćeš izgubii nešto što nikada nisi ni imao/la.

A šta kada hoćeš da podigneš svoj život lestvicu više? Šta kada hoćeš da pređeš među visoke igrače, kada hoćeš da se igraš sa zverima? Pa, onda moraš da istupiš. Mala šetnja iza zone komfora ti može doneti dosta. Može te koštati tvoje sigurnosti, životnog pravca, ali, ako uspe, može te situirati na toj višoj lestvici, na kojoj sedeći možeš da uživaš u svojim dostignućima. Da li me pratiš?

Ako ti neko ponudi posao u inostranstvu, šta je prvo što razmatraš? Prvo, šta te sprečava da odeš. Drugo, šta dobijaš odlaskom. To je to. Ako se jednačine poklapaju, koga briga? Idi. Pokušaj, Stvaraj.

Da li želiš da stvaraš porodicu? Pitanje: da li bi te porodica učinila srećnijim? Da li bi bio dobar roditelj? Šta začetak porodice povlači za sobom? A nemati porodicu…sam, zapušten, usamljen, patnja. A koje je pravo vreme za začetak porodice? Nastavi…

I kako onda izabrati? Kako se odlučiti za jedan od mnogih mogućih puteva? Kako sprečiti neizbežno pitanje u starosti: da li sam mogao bolje, brže, pametnije? Šta je to što za nama ostaje – deca, imanje, doprinos društvenoj dobrobiti? Pitanja. Pitanja su ono što vam dajem, a odgovore ne tražim.

Pitaj, dete, pitaj i uči. Jer što više znaš, to ćeš bolje odluke donositi. A ja? Ja idem pravcem koji mi se čini najizazovnijim, u smeru koji mi donosi najviše mogućnosti. Pa…dokle stignem.

Gotovo.

Despacito – Tajna Popularnosti Konačno Otkrivena!

Dragi moji, svedoci smo neverovatne popularnosti pesme Despacito, koja se velikom brzinom približava trećoj milijardi. I dok po klubovima, studentskim žurkama i ostalim proslavama ova pesma izaziva sveopšte ludilo, postoji izvesna grupa ljudi kojima Despacito jako smeta. Lično sam pričao sam nekima od njih i argumenti su uglavnom:“Ma pesma jeste zarazna, al’ i pasulj svaki dan da jedeš, pa ti se smuči…“. Sad, iako se pasulj kad-tad pokvari, ova pesma istrajava uprkos činjenici da je izbačena pre 6 meseci.

Despacito…neću ulaziti u značenje i dublju analizu same pesme, pošto je, složićete se, to samo još jedna u nizu pevljivih melodija koje nas lagano obuzimaju i onda izlaze iz naših usta, čak i onda kada mi to baš i ne želimo (npr., čuo sam za situaciju kada je jedna devojka, na sred ispita na filozofskom počela da pevuši, onako za sebe „Despasito, pokito pokito, uno umbesito…“. Pre nego što je shvatila koliko glasno peva, ceo amfiteatar je buljio u nju cereći se, a profesor je isterao napolje sa ispita).

Najveće iznenadjenje predstavlja dvojac koji je ovu pesmu lansirao u etar – Luis Fonsi i Daddy Yankee. Momci zaista nisu toliko poznati, koliko su imali sreće da dobiju dobru ekipu oko sebe.

Što se tiče spota, tu su svi standardni eye-candy momenti – slatka cura(e), nabildovani istetovirani momci, egzotične plaže i druženje sa lokalcima (što pretenduje da postane novi hit momenat u spotovima).

despacito
Lokalci

Sledeća stvar koju je Despacito ubo pravo u centar je – tajming.

Tajming

Stvar je izbačena totalno atipično – sredinom januara. Zašto? Pa, naši drugari Luis i Daddy su razmišljali (nije baš da su oni doneli odluku, al’ ‘ajde) dugoročno. Znali su da, ako pesmu izbace dok je u većini razvijenog sveta (Evropa i Severna Amerika – ljudi koji zapravo plaćaju) zima, imaće vremena za promociju i da nabiju dovoljno pregleda da pesma može da se svrsta u gigahit. I bože, odradili su to odlično.

Malo je reći da iza njih stoji Universal Music Latino, koji je ogranak UMG Recordings-a (misli Kanye West, Adele, Mariah Carey, Lil Wayne…). Ovo im je u startu dalo veliku distributivnu mrežu, razrađene promotivne kanale i sve predispozicije da stvore hit. A imali su nešto kvalitetno što je bilo spremno da eksplodira. UMG je samo zapalio fitilj.

Ukoliko čekate neku veliku tajnu, kao da su ova dvojica masoni ili da pesma sadrži subliminalne poruke, o bato, na pogrešnom ste mestu.

Da zaključim: Svako makar jednom u životu dobije priliku da napravi nešto veliko, vanserijski, da učini svoje potomke ponosnim. Dobri Luis i beskrupulozni Yankee su to i uspeli sa pesmom Despacito. A nam ostaje samo da vidimo da li je ovo bio pogodak u mraku, ili su ovi momci zaista neko ko obećava još stvari koje će nam uzmrdati guzu.

Gotovo.

Andjeli čuvari – 4 priče koje potvrdjuju da postoje

Postoje neki ljudi…ljudi andjeli čuvari, koji te iz tebi nepoznatih razloga gotive. Jednostavno te obasipaju osmesima, čine ti male ili velike usluge, smeju se tvojim šalama i obožavaju svaki milimetar, atom tvoje kože, uma, osmeha – duše. Ovo posvećujem svim mojim anđelima čuvarima. Bez Vas ne bih bio ovde, ovakav. Dođavola, možda ne bih uopšte bio.

Prijava ispita

Bilo je tmurno popodne. Sve one ptice pevalice, koje me obično raduju svojim cvrkutanjem, zaćutaše. Oblaci kao da mi se smeju od gore, ali onako podrugljivo, prostački. Svi mali-veliki ljudi koji mi idu u susret, zapahuju me zadahom truleži i prolaznosti. Čak i onaj mali kiosk u kojem radi ona, sada izgleda bled i nikakav.
Dok se vučem tmurno, razmišljam o svim sranjima koja sam u životu napravio. Ono kad sam se posvađao sa kevom i rekao joj nešto što nisam mislio, kada sam se izblamirao na faksu pred punim amfiteatrom, kada sam povredio svog anđela čuvara ljubavi, kada sam…spisak se nastavlja u nedogled. Začaran, izgubljen, vučen virom koji me vraća do vremena kad sam bio dete, kupeći usput svu prljavštinu koju sam ikada zakačio. A još sam zaboravio da prijavim ispite. Moraću da platim šest soma koje nemam.
Ulazim na glavni ulaz fakulteta, kao da mi je neko umro, a taj neko sam ja. Prilazim šalteru, pokunjen i bez nade. Objašnjavam situaciju šalterskoj službenici i gledam kerećim pogledom očekujući čudo. Vidim kako se njeno lice ozaruje osmejkom punim razumevanja. Kaže da je sve u redu i da će mi prijaviti ispite, uz malo dobrodušno prigovaranje. I uradila je to. Ispiti su prijavljeni, ja sam uštedeo pare koje nisam imao i vrteo u glavi priču. Danima sam razmišljao, kako da se odužim tom ljudskom biću, andjelu čuvaru koji mi je pomogao, iako nije morao. Nisam uspeo da smislim ništa…jedino da je se uvek setim po dobru, da sa njom popričam o njenom životu, vidim šta nju muči, kako se njena deca u životu bore i poželim sve najbolje. I to tek par godina kasnije. Ljudi se rađaju da bi druge vaskrsli.

Anđeo ljubavi

Sve je isto, monotono, bezlično. Dani se ređaju, a ja se pitam zašto se ne stope u jednu veliku celinu, svi su isti. Kao da živim na Islandu, leti, pa da noć uopšte i ne pada. Idem na faks, idem napolje, izlazim…pričam s ljudima, ne povezujem se ni sa kim, lelujam…
Neki kažu da, ako ti je suđeno da budeš sa nekim, ta osoba će se pojaviti. Ja nisam baš toliki romantik, ali neke veze me nateraju da se zapitam. Kao pijana budala, koja se dernja preko puta moje zgrade, i ja želim da me neko razume, mazi, proguta.
Kada smo se zvanično upoznali, osetio sam kako posle dugo vremena sa nekim mogu da pričam. Stvarno da pričam. Da me neko razume, čeka sa žudnjom svaku moju reč i u meni vidi nešto, što ni ja sam u sebi ne vidim – genija, lepotu, umetnost.
Pričamo satima. Ćutimo noćima. Razgovaramo pogledima i vaspitamo se dodirima. Na sedmom nebu imamo zajedničku fotelju, koju uvek uspemo nekako da podelimo – nekad meni dupe više visi, nekad njoj…skoro uvek nam je lepo.
Neću nastaviti, ali ova devojka, moj andjeo čuvar ljubavi je zaslužila nastavak, pa ako nastavka i bude, članak će biti nastavljen.

Pojedi koliko možeš

Strana je zemlja izazov za svakog čoveka. Izazov, jer ti pokaže koliko visoko možeš da letiš, ali i koliko boli kada padneš. Neprocenljivo je kada imaš neki mekani, siguran jastuk na koji možeš da se dočekaš, kada te život uhvati i tresne o zemlju krvnički.
Neko ko je drugačiji od tebe po mnogim stvarima, ali opet jedno u drugom vidite nešto što drugi ne mogu – i opet genijalnost, jedinstvenost, potencijal (neiskorišćen) i dobrotu. Šta reći o ovakvim ljudima, a ne umanjiti njihovu vrednost? Nije ni bitno kog su pola, kada postoji univerzalna povezanost, tada to ide malo više od zemlje, brate. Neko sa kim pušiš cigare i smeješ se, vozikaš se kolima ne znajući gde idete, odeš…odeš u piceriju i oboje uzmete „pojedi koliko možeš“, i oboje stvarno  pojedete i više nego što možete, zato što vam je merak da uštedite i zavrnete kuću. Naravno, ja uvek pojedem više od svog andjela čuvara, jer volim da jedem. Hvala ti.

Slušam, ne čekam da završiš

Ne znam nikoga na ovom skupu. Velika masa ljudi u odelima, ambasadori, aktivisti, razna diplomatska fela. Šetam se polunervozno i gledam s kim da probijem led. Tada se pojavljuje ona. Veseo osmeh, prijatnog izgleda i kao da me poznaje…a čekaj, poznajem i ja nju! Tako počinjem razgovor sa osobom koja ume da sluša, ne žuri nigde da pobegne, ima odlične savete i stvarno je zanima to što radim. Znaš ono kad očekuješ da će neko svakog časa da se okrene i ode nekim, kul, zanimljivijim ljudima, ali ona i dalje ostaje i opušteno prelazi nebitne teme sa tobom, sve vreme milujući prijateljskim osmehom. Još je vrednije kada znaš da među vama ne postoji nikakva seksualna konotacija i da ste samo dve duše koje su se našle – jedna koja pripada andjelu čuvaru želi da pomogne, a drugoj treba pomoć. A kada se slegne, obrnuću uloge i ja biti nečiji bezuslovni slušalac. Bar toliko mogu da učinim. „Pay it forward„, they call it.

Ovo je samo par osoba od mnogih anđela koji me u životu čuvaju. Možeš slobodno da se zahvališ nekome od svojih andjela čuvara u komentaru ispod. Ako osećaš potrebu, naravno.

Gotovo.

 

Rad na sebi

Proces sazrevanja ličnosti varira od osobe do osobe. Dakle ne možeš se naći uvređen/a jer sam se upravo ogradio.

Tokom detinjstva izloženi smo raznim uticajima. Nesvesno upijamo puno toga što ćemo kasnije mrzeti, jer je postalo deo nas. U tom periodu rad na sebi se odigrava na podsvesnom nivou.
Kako ulazimo u tinejdžerske godine, postajemo svesni mnogih aspekata života: da nisu svi uvek dobronamerni, da određenim postupcima izazivamo različite reakcije. Upoznajemo sebe i svoje ponašanje u određenim situacijama. U zavisnosti od osobe, slika sebe koju imamo u glavi može dosta da odudara od realnosti. Npr., kada dete zamišlja kako će se osvetiti drugu iz razreda što ga je juče polio vodom, ono možda fantazira kako će fizički kazniti nasilnika i tako mu pokazati. Međutim, često se ispostavi da kada do susreta dođe, dete reaguje sasvim suprotno zbog straha koje je nasilje u njega usadilo. Tada obavezno nastaje unutarnji sukob, koji izaziva detetovo nerazumevanje sebe, tačnije svoje prirode (koja je u ovom slučaju introvertna i miroljubiva).

Kako tinejdžerske godine uzimaju maha, prolazimo kroz razna iskustva koja ostaju urezana negde u našoj podsvesti. Isprobavamo različite stvari, a one koje nam se dopadnu ponavljamo dok ne dostignemo zasićenje.
Tada nam se često čini kako je rad na sebi dosta naporan (ukoliko nismo izuzetno društveno prilagođeni) i često nemamo vremena da kontempliramo nad proživljenim. Srljamo iz jednog iskustva u drugo.

Kada se približimo kraju adolescencije, stvari se polako počnu slegnjavati. Mnoge svakodnevne aktivnosti koje su ranije iziskivale napor, postaju instinktivne i lake (izbegavanje ljudi na ulici, smalltalk, održavanje imidža, briga o duhovnom i fizičkom zdravlju…). Upoznali smo sebe dovoljno da možemo da predvidimo u koje situacije se isplati da ulazimo, a u koje ne. Naučili smo da prihvatimo sebe u značajnoj meri, što nam život čini dosta prijatnijim i uravnoteženijim. Oko sebe smo agregirali osobe koje nam odgovaraju i s kojim nam prija druženje. Punimo svoju kuću onime što nas čini srećnim.

Život je kao ta kuća – zahteva redovno održavanje i rad na unapređenju, inače se raspadne. Dokle god gradimo svoj život i uočavamo svoje nedostatke, dokle god imamo volje da te nedostatke izgladimo, dotle je naš život smislen i svaki novi dan je razlog za radovanje.

A kako se ljubav uklapa u ovu priču? E pa ljubav je posebna kategorija.

Važe ista pravila. I u ljubavi, mi zrimo radeći na sebi. Prva osoba s kojom uđemo u vezu, možda je bila nimalo simpatična, čak i neobično odbojna, ali smo bili potrebni jedno drugom da nešto naučimo i uznapredujemo. Takve veze su dosta mučne, ali su neophodne, jer svaka sledeća je sve bolja, otvorenija, strastvenija i sa manje sranja.

Ceo ovaj tekst se odnosi na ljude koji progresivno unapređuju sebe kroz život, baš zbog toga što nisu zadovoljni trenutnim stanjem i jer imaju viša očekivanja za sebe, nego za druge. Ovo je često plodno tle za nezadovoljstvo sobom, ali je i velika motivacija da se ide, nastavi ići i eventualno – stigne.

Zato idite, svi tragaoci za istinom, lovci na moć, kupidonovi robovi i belzebubove sluge – idite, dokle god ne budete zadovoljni sobom, idite. A ja vas čekam na kraju.

Gotovo.

Ok je pobediti

Najbolji sam. Napornim radom ili urođenim talentom sam postigao uspeh.
To neko mora biti. To sam ja, dobijam pažnju, nagradu, potvrdu svom trudu.
Gubitnik dobija ništa. Pobednik dobija sve.

Zaslužio sam da pobedim, inače ne bih pobedio.
Zaslužio sam da pobedim jer je to najosnažujući osećaj na svetu.
Zaslužio sam da pobedim i korakom na taj stepenik idem ka vrhu. Za sve je bolje ako sam gore.
Zaslužio sam.

Učešće donosi iskustvo. Pobeda donosi konkretan rezultat.
Ako je jedini cilj učiti, važno je učestvovati.
Ako je cilj konkretan, pobeda.

Treniram da bih pobedio. Pobeđujem da bih motivisao suparnike.
Pobeđujem da bih uvideo koliko je to ostvarivo za svakog.
Pobedio sam uvek namerno i uvek za dlaku.
Ekstaza usled uspeha je srazmerna udaljenosti od drugoplasiranog.

Radujem se uspehu i uspešno planiram sledeći.
Planiram sledeći sledeći svoju viziju.
Sledeći put moja vizija smo jači vi i ja.
Jači ja, vi, izazovi…Pobeda.

Kaste u Indiji – Zavirite u Tajni Svet Indijskog Društva

Kaste u Indiji

Prema Vikipediji, Kaste u Indiji su „unutar sebe zatvorene društvene skupine zasnovane na porodičnom nasleđu i strogoj hijerarhiji moći i uticaja“.

Настави са читањем „Kaste u Indiji – Zavirite u Tajni Svet Indijskog Društva“

Tolerancija ili Nedostatak Samopoštovanja: Najnovije Istraživanje će Vas Šokirati!

Tolerancija

Mnogi ljudi u današnjem svetu evropskih vrednosti, slobode svih vrsta i neprekidnog širenja iste, vrednuju toleranciju kao jednu od ključnih oslonaca ovakve filozofije.
Ali da li je to baš tako? Osvrćemo se na stranu tolerancije koja nas uništava iz korena. Настави са читањем „Tolerancija ili Nedostatak Samopoštovanja: Najnovije Istraživanje će Vas Šokirati!“

ISTRAŽIVANJE: 7 odlika prave ljubavi

 

Koliko puta u životu doživimo pravu ljubav?

Novo istraživanje pokazalo je da u proseku ljudi dožive pravu ljubav samo dva puta u životu, a mnogi nisu uspeli da je ostvare.

Simens Festival Nights intervjuisao je 2.000 ljudi o njihovim ljubavima i seksualnom životu.

Настави са читањем „ISTRAŽIVANJE: 7 odlika prave ljubavi“