Izbor životnog puta

Ćao. Svi se pitamo da li su izbori koje pravimo u životu – oni pravi. Da li će izbor jednog puta uticati na ceo tok našeg života. Da li je osećaj koji se nalazi u nama u pravu. Da li su saveti porodice opravdani. Da li…da li.

I pored svih nedoumica, složićeš se, nešto moramo izabrati. Posle jebanja nema kajanja. Kada kreneš jednim putem, svaki povratak na početnu tačku je sušto gubljenje vremena. Šta onda? Da li se otisnuti na putovanje koje ti možda može doneti sreću, ali isto tako i bol? Ili ostati glupavo zadovoljan trenutnim stanjem stvari, iako te čine nesrećnim? Hajde da saznamo.

Jednom davno, bio sam mlad momak. Željan novih iskustava, ljudi, spreman da dam sve od sebe i da ne tražim ništa za uzvrat. Sa ljudima sam komunicirao samo kroz svoj osećaj i željom da dam ono najbolje od sebe. Nisam se uzdržavao, taktizirao i planirao.

Shvatio sam. Trebalo mi je par godina, ali shvatio sam, da se život ne može samo živeti – mora se i posmatrati, mrzeti i tražiti. Moraš voleti sebe (uh koji kliše), tako da postaviš sebi granice davanja. Daješ onima koji zasluže, uskratiš onima koji te uzimaju zdravo za gotovo i ne bojiš se da ćeš izgubii nešto što nikada nisi ni imao/la.

A šta kada hoćeš da podigneš svoj život lestvicu više? Šta kada hoćeš da pređeš među visoke igrače, kada hoćeš da se igraš sa zverima? Pa, onda moraš da istupiš. Mala šetnja iza zone komfora ti može doneti dosta. Može te koštati tvoje sigurnosti, životnog pravca, ali, ako uspe, može te situirati na toj višoj lestvici, na kojoj sedeći možeš da uživaš u svojim dostignućima. Da li me pratiš?

Ako ti neko ponudi posao u inostranstvu, šta je prvo što razmatraš? Prvo, šta te sprečava da odeš. Drugo, šta dobijaš odlaskom. To je to. Ako se jednačine poklapaju, koga briga? Idi. Pokušaj, Stvaraj.

Da li želiš da stvaraš porodicu? Pitanje: da li bi te porodica učinila srećnijim? Da li bi bio dobar roditelj? Šta začetak porodice povlači za sobom? A nemati porodicu…sam, zapušten, usamljen, patnja. A koje je pravo vreme za začetak porodice? Nastavi…

I kako onda izabrati? Kako se odlučiti za jedan od mnogih mogućih puteva? Kako sprečiti neizbežno pitanje u starosti: da li sam mogao bolje, brže, pametnije? Šta je to što za nama ostaje – deca, imanje, doprinos društvenoj dobrobiti? Pitanja. Pitanja su ono što vam dajem, a odgovore ne tražim.

Pitaj, dete, pitaj i uči. Jer što više znaš, to ćeš bolje odluke donositi. A ja? Ja idem pravcem koji mi se čini najizazovnijim, u smeru koji mi donosi najviše mogućnosti. Pa…dokle stignem.

Gotovo.

Rad na sebi

Proces sazrevanja ličnosti varira od osobe do osobe. Dakle ne možeš se naći uvređen/a jer sam se upravo ogradio.

Tokom detinjstva izloženi smo raznim uticajima. Nesvesno upijamo puno toga što ćemo kasnije mrzeti, jer je postalo deo nas. U tom periodu rad na sebi se odigrava na podsvesnom nivou.
Kako ulazimo u tinejdžerske godine, postajemo svesni mnogih aspekata života: da nisu svi uvek dobronamerni, da određenim postupcima izazivamo različite reakcije. Upoznajemo sebe i svoje ponašanje u određenim situacijama. U zavisnosti od osobe, slika sebe koju imamo u glavi može dosta da odudara od realnosti. Npr., kada dete zamišlja kako će se osvetiti drugu iz razreda što ga je juče polio vodom, ono možda fantazira kako će fizički kazniti nasilnika i tako mu pokazati. Međutim, često se ispostavi da kada do susreta dođe, dete reaguje sasvim suprotno zbog straha koje je nasilje u njega usadilo. Tada obavezno nastaje unutarnji sukob, koji izaziva detetovo nerazumevanje sebe, tačnije svoje prirode (koja je u ovom slučaju introvertna i miroljubiva).

Kako tinejdžerske godine uzimaju maha, prolazimo kroz razna iskustva koja ostaju urezana negde u našoj podsvesti. Isprobavamo različite stvari, a one koje nam se dopadnu ponavljamo dok ne dostignemo zasićenje.
Tada nam se često čini kako je rad na sebi dosta naporan (ukoliko nismo izuzetno društveno prilagođeni) i često nemamo vremena da kontempliramo nad proživljenim. Srljamo iz jednog iskustva u drugo.

Kada se približimo kraju adolescencije, stvari se polako počnu slegnjavati. Mnoge svakodnevne aktivnosti koje su ranije iziskivale napor, postaju instinktivne i lake (izbegavanje ljudi na ulici, smalltalk, održavanje imidža, briga o duhovnom i fizičkom zdravlju…). Upoznali smo sebe dovoljno da možemo da predvidimo u koje situacije se isplati da ulazimo, a u koje ne. Naučili smo da prihvatimo sebe u značajnoj meri, što nam život čini dosta prijatnijim i uravnoteženijim. Oko sebe smo agregirali osobe koje nam odgovaraju i s kojim nam prija druženje. Punimo svoju kuću onime što nas čini srećnim.

Život je kao ta kuća – zahteva redovno održavanje i rad na unapređenju, inače se raspadne. Dokle god gradimo svoj život i uočavamo svoje nedostatke, dokle god imamo volje da te nedostatke izgladimo, dotle je naš život smislen i svaki novi dan je razlog za radovanje.

A kako se ljubav uklapa u ovu priču? E pa ljubav je posebna kategorija.

Važe ista pravila. I u ljubavi, mi zrimo radeći na sebi. Prva osoba s kojom uđemo u vezu, možda je bila nimalo simpatična, čak i neobično odbojna, ali smo bili potrebni jedno drugom da nešto naučimo i uznapredujemo. Takve veze su dosta mučne, ali su neophodne, jer svaka sledeća je sve bolja, otvorenija, strastvenija i sa manje sranja.

Ceo ovaj tekst se odnosi na ljude koji progresivno unapređuju sebe kroz život, baš zbog toga što nisu zadovoljni trenutnim stanjem i jer imaju viša očekivanja za sebe, nego za druge. Ovo je često plodno tle za nezadovoljstvo sobom, ali je i velika motivacija da se ide, nastavi ići i eventualno – stigne.

Zato idite, svi tragaoci za istinom, lovci na moć, kupidonovi robovi i belzebubove sluge – idite, dokle god ne budete zadovoljni sobom, idite. A ja vas čekam na kraju.

Gotovo.

O Greškama i zašto iste ne postoje

O greškama

Greši, samo se nadaj da u životu imaš ljude, kojima je dovoljno stalo da ti na tu grešku ukažu.

Zvuči namuđeno, a uopšte nije nikakva filozofija. Pođi od sebe. Koliko si puta potisnuo neku zamerku na nečiji izgled, ponašanje, mišljenje, jednostavno jer ti nije stalo do njih dovoljno da bi im to rekao. Настави са читањем „O Greškama i zašto iste ne postoje“