Uspomene

Sve svoje uspomene dajem u bescenje,

Jer ništa ne vrede kad nisam sa tobom,

Šaljem ih dalje za male pare,

Aljkavo pomešane sa ostalom robom,

 

Krasne uspomene što život oplemene,

Postaju vatra što peče iznutra,

Kad ti više nisi kraj mene,

Da delimo danas i sanjamo sutra.

 

Prokleta bila! Veštice mila…

Svu tvoju magiju dobro sam znao,

I pored znanja da gubim, ipak,

U pogubni zagrljaj tvoj sam pao,

 

Al’ nema žali, opet bih isto hteo,

Jer se romantik na greškama ne uči,

I stao bih kraj tebe kad bih te sreo,

Da pričamo umetnost što zemaljski ne zvuči.

Zvezde će pevati pesmu o nama

Zvezde će pevati pesmu,

Ta pesma biće lepa,

U toj pesmi lepoj,

Ljubav je slepa.

 

Zvezde će pevati pesmu,

Što niko je nije čuo,

I poslednji sjaj pred kraj,

Pevaće tiho na uvo,

 

Zvezde će pevati pesmu,

O ljubavi svemirskih putnika,

Jer od ljubavne pesme, znaju,

Ne pôstoji lepša muzika,

 

Zvezde će pevati pesmu,

Dok ljubav se bliži kraju,

Što nije trajala duže,

To samo zvezde znaju.

Čak je i zima topla uz tebe

Svi ovi snegovi života što prete,

Ne smeju prići ni kročiti ovde,

Jer tvoj je osmeh istopio grudve,

Čak je i zima topla uz tebe.

 

Te crne kiše što vesnik su sete,

Dođu brzo a odlaze brže,

Misli o tebi ih podalje drže,

Čak je i zima topla uz tebe.

 

I beli grad uz sive siluete,

Izgleda nekako, ne toliko zao,

I on je, izgleda, oduvek znao,

Čak je i zima lepša uz tebe,

 

Vazduh je studen, nozdrve lede,

Pa se tvog mirisa nekako setim,

Duboko udišem taj miris štetni,

Čak je i zima topla uz tebe.