Život se desi

Život se desi

Dugo sam se trudio da ne sretnem se s njim,
Da te oči krvave ne prostrele me pogledom,
Dugo sam se trudio, ‘al izgleda da s njim,
Sastati se moraš – hteo ne hteo.

Svašta mi je kazao, dosta toga turobnog,
Slušao sam celu noć pod odsjajem zvezda,
Kako moja maštanja postavlja na prava mesta,
Praveći smejuriju od mog bežanja upornog.

Sve konflikte sa ljudima otkriva k’o nesporazum,
Ubeđuje da sreća ipak je u malim stvarima,
Urlam: „Ludim!“,  on kaže: „Vraća ti se razum“,
Jer život se desi i najvećim sanjarima.