Obična pesma

mačka-jede-med-obična-pesma

Ovo je obična pesma, jedna u moru sličnih,
Ima med’ njima tužnih, rodoljubivih i ličnih,
Al’ u ovoj ima nešto što do sada ne bi,
Ova pesma opeva ljubav prema sebi.

O, kako je slatko! Kao med niz bradu kada klizne…
Pa pokupiš rukom i u usta zvizneš,
I celu večnost savršenstva u trenutak stisneš.
U tome trenutku, sam si sebi sve.

To cvokoću zubi, to nabubre žile,
Pune se životom grudi ispod svile,
To ne znaše niko, ne izmisliše reč još,
Da te zvuke opišu, dragocene tišine.

Ovo je obična pesma, rek’o sam na početku,
A sve mi se čini da neobičnom raste,
I dok u sebi mislite: „Pa vi mene slagaste!“,
Ja svoj život običan pretvaram u – pesmu.