Uspomene

Sve svoje uspomene dajem u bescenje,
Jer ništa ne vrede kad nisam sa tobom,
Šaljem ih dalje za male pare,
Aljkavo pomešane sa ostalom robom,

Te krasne uspomene što život oplemene,
Sada su vatra što peče iznutra,
Kad ti više nisi kraj mene,
Da delimo danas i sanjamo sutra.

Prokleta bila! Veštice mila…
Svu tvoju magiju dobro sam znao,
I pored znanja da gubim, ipak,
U pogubni zagrljaj tvoj sam pao.

Al’ nema žali, opet bih isto hteo,
Jer se romantik na greškama ne uči,
Stao bih kraj tebe kad bih te sreo,
Da pričamo umetnost što zemaljski ne zvuči.

Hvala ti.