Kako besplatne novine zarađuju? Istina će vas zapanjiti!

Besplatne novine

Ako živite u Srbiji, u poslednjoj deceniji bili ste svedoci stvaranja i uzdizanja besplatnih dnevnih novina 24 sata.

Novine 24 sata, tačnije izdavačko preduzeće 24 sata doo, osnovane su 16.08.2006. godine sa sedištem u Beogradu.

Datum brisanja 24 sata iz APR-a je 11.02.2011. godine. Šta se tad dogodilo ne znamo, ali znamo da je izdavač koji stoji iza ovih novina kompanija Ringier Axel Springer sa sedištem na Starom Gradu. Ova kompanija je osnovana 1996. I dalje je registrovana u APR-u.

To su sirove informacije koje svako od nas može da proveri. A šta je ono što mnogi od nas ne vide? Skrivena cena koju plaćamo čitanjem ovih, prividno besplatnih novina.

Kako besplatne novine zarađuju?

Jedan od najočiglednijih načina na koji besplatne novine zarađuju jesu reklame. Bilo da su to reklame na naslovnoj strani, mali oglasi između rubrika ili plaćeni tekst-reportaža, koji je u stvari (ne baš) dobro prikrivena promocija, ovaj vid generisanja prihoda nam je svima vidljiv.

Šta to mene košta, pomislićete? Način na koji mi plaćamo za čitanje ovih novina jeste upravo tako što ih čitamo. Da pojasnim.

Svaki tekst, fotografija ili simbol koji viđamo na redovnoj bazi ostaje urezan u našoj podsvesti (pogledajte jedan od mnogih tekstova na ovu temu, npr. , ako čitate engleski, ovaj članak). Tako da mi, čitajući vesti koje nas zanimaju, smešne viceve, horoskop, vremensku progonozu i vesti iz sveta poznatih u stvari plaćamo danak u podsvesnom.

Pored ovoga, postoje i drugi načini zarade koji besplatne novine primenjuju: digitalno reklamiranje (utiče na nas isto kao i papirno), sponzorstva (npr. vremensku prognozu dosnosi vam *upiši ime poznate kompanije*) i drugi kao što su organizovanje događaja, konferencija, prodaja brendirane robe sa njihovim logoom i slično.

Pored ovih svima poznatih i transparentnih načina zarade, postoji i drugi načini koji ostaju u domenu špekulacija. Neki pojedinci sa kojima sam razgovarao trvde da su novine 24 sata propagandni list, koji se koristi za promovisanje određenih političkih partija i pojedinaca. Ako ima istine u ovoj tvrdnji, onda je jasno da onoliko veliki deo prihoda koliki je potreban, mogu donirati političke stranke i pojedinci. Ako, pak, nije tačno, onda pokušajte sebi da objasnite sledeću stvar.

Zašto se novine 24 sata dele u gradskom prevozu?

Tačnije, kada je GSP, tj. kompanija Apex Solutions Technology, koja je nosilac sistema BusPlus, sklopio ugovor sa novinama 24 sata o distribuciji njihovih besplatnih izdanja u vozilima gradskog saobraćaja? Ovo je pojava koja se može primetiti svakog jutra, između 8 i 9 časova npr. na Trgu Republike.
Plaćeni raznosači ovih novina stoje na autobuskoj stanici i, kao pri susretu sa starim znancem, predaju tabak od oko 100 novina vozaču autobusa. Vozač često i izađe iz vozila kako bi preuzeo novine i onda, razmenivši par reči sa raznosačem, vraća se u autobus. Naravno, sa novinama.

24-sata-novine-gradski-prevoz-gsp-busplus

Ovde ću izneti svoje lično mišljenje i možete preskočiti sledeći pasus ukoliko vas zanimaju samo činjenice.

Ono što me iznenađuje i brine jeste to što se resursi i zaposleni državne kompanije, kakva je i dalje GSP, koriste za promovisanje nečijeg ličnog benefita i širenje propagande. Čini mi se katkad da se naša zemlja polako pretvara u veću i opasniju verziju Crne Gore. Zemlju u kojoj se zna ko šta sme, ko sme sve a ko spada u većinu, koja ne sme ni da pisne.
Retko kad dozvoljavam sebi da se upuštam u borbu sa vetrenjačama, ali ovo je nešto što me iz dana u dan tera da se zapitam, šta će biti ako dozvolimo da se ovo nastavi? Šta će biti ako okrećemo glavu na drugu stranu i gušimo osećaj krivice rečima „šta se to mene tiče, nek rade šta ‘oće“.
Ako ove novine imaju inovativnu marketing strategiju o distribuciji po gradskom prevozu, neka sklope ugovor sa GSP-om tj. Apex-om i ja neću reći ni reč. Ali bespravno – ne može.

Ova distribucija svoje propagande korišćenjem bespravnih metoda usko korelira sa metodom koju koristi trenutno (2018.) vladajuća partija u Srbiji. Naime, promoteri ove partije dele svoj propagandni materijal i pristupaju drugim metodama promovisanja ispred ulaza u prodajne objekte kompanije Delhaize, tj. Maxi supermarketa i to na gotovo svakoj prometnijoj lokaciji. Malo sam istražio i saznao da je ovo uobičajena praksa ove stranke. Isto su radili i 2016. godine u Apatinu (pogledajte članak).
Ovo, doduše, jesu privatne kompanije, ali čisto sumnjam da postoji ikakav sporazum između njih i stranke. Moje nagađanje je da promoteri stranaka dolaze i isto tako prijateljski kao i raznosači novina, obraćaju se prodavačicama sa molbom da postave štand. Prodavačicama i šefovima smene je možda rečeno da ne prave problem i da se prave da ih ne vide.
Ne govorim ni o kakvim teorijama zavere kada kažem da, samo to što svakodnevno gledamo parole i simbole (ako čitate engleski, pogledajte ovaj članak o simbolima) neke stranke, može da utiče na to da postanemo blagonakloni i eventualno glasamo baš za tu stranku.

Dakle suma sumarum, na nama je običnim građanima da budemo svesni svojih postupaka i kakve posledice oni imaju. Da pokušamo da sebe izlažemo onim uticajima koji povoljno deluju na nas i daju nam da donosimo samostalne odluke. Da državne institucije ne budu kanal za promovisanje ličnih ciljeva (ok, sad zvučim kao političar u jeku izborne kampanje).

Ako želite da dodate u ovaj tekst, možete napisati u komentaru a ja ću vašu informaciju inkorporirati u tekst.
Takođe, pozivam vas da ostavite mišljenje o situaciji i kažete da li vam ovo smeta ili vas ovakvo stanje stvari ne dotiče.

Gotovo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.