Izbor životnog puta

Ćao. Svi se pitamo da li su izbori koje pravimo u životu – oni pravi. Da li će izbor jednog puta uticati na ceo tok našeg života. Da li je osećaj koji se nalazi u nama u pravu. Da li su saveti porodice opravdani. Da li…da li.

I pored svih nedoumica, složićeš se, nešto moramo izabrati. Posle jebanja nema kajanja. Kada kreneš jednim putem, svaki povratak na početnu tačku je sušto gubljenje vremena. Šta onda? Da li se otisnuti na putovanje koje ti možda može doneti sreću, ali isto tako i bol? Ili ostati glupavo zadovoljan trenutnim stanjem stvari, iako te čine nesrećnim? Hajde da saznamo.

Jednom davno, bio sam mlad momak. Željan novih iskustava, ljudi, spreman da dam sve od sebe i da ne tražim ništa za uzvrat. Sa ljudima sam komunicirao samo kroz svoj osećaj i željom da dam ono najbolje od sebe. Nisam se uzdržavao, taktizirao i planirao.

Shvatio sam. Trebalo mi je par godina, ali shvatio sam, da se život ne može samo živeti – mora se i posmatrati, mrzeti i tražiti. Moraš voleti sebe (uh koji kliše), tako da postaviš sebi granice davanja. Daješ onima koji zasluže, uskratiš onima koji te uzimaju zdravo za gotovo i ne bojiš se da ćeš izgubii nešto što nikada nisi ni imao/la.

A šta kada hoćeš da podigneš svoj život lestvicu više? Šta kada hoćeš da pređeš među visoke igrače, kada hoćeš da se igraš sa zverima? Pa, onda moraš da istupiš. Mala šetnja iza zone komfora ti može doneti dosta. Može te koštati tvoje sigurnosti, životnog pravca, ali, ako uspe, može te situirati na toj višoj lestvici, na kojoj sedeći možeš da uživaš u svojim dostignućima. Da li me pratiš?

Ako ti neko ponudi posao u inostranstvu, šta je prvo što razmatraš? Prvo, šta te sprečava da odeš. Drugo, šta dobijaš odlaskom. To je to. Ako se jednačine poklapaju, koga briga? Idi. Pokušaj, Stvaraj.

Da li želiš da stvaraš porodicu? Pitanje: da li bi te porodica učinila srećnijim? Da li bi bio dobar roditelj? Šta začetak porodice povlači za sobom? A nemati porodicu…sam, zapušten, usamljen, patnja. A koje je pravo vreme za začetak porodice? Nastavi…

I kako onda izabrati? Kako se odlučiti za jedan od mnogih mogućih puteva? Kako sprečiti neizbežno pitanje u starosti: da li sam mogao bolje, brže, pametnije? Šta je to što za nama ostaje – deca, imanje, doprinos društvenoj dobrobiti? Pitanja. Pitanja su ono što vam dajem, a odgovore ne tražim.

Pitaj, dete, pitaj i uči. Jer što više znaš, to ćeš bolje odluke donositi. A ja? Ja idem pravcem koji mi se čini najizazovnijim, u smeru koji mi donosi najviše mogućnosti. Pa…dokle stignem.

Gotovo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *