Kaste u Indiji – Zavirite u Tajni Svet Indijskog Društva

kaste-u-indiji

Kaste u Indiji

Prema Vikipediji, Kaste u Indiji su „unutar sebe zatvorene društvene skupine zasnovane na porodičnom nasleđu i strogoj hijerarhiji moći i uticaja“.

Poreklo kastnog sistema

Prvi pomen kastnog sistema u Indiji javlja se u Vedama, tekstovima ispisanim na Sanskritu 1.500 godina P.N.E.
Rigveda, od 1.700 do 1.100 godine P.N.E. govori o čestoj društvenoj mobilnosti, tj. prelasku ljudi iz jednog sloja društva u drugi. Klasna podela se retko pominje.

Bhagavad Gita zato govori o važnosti kasta od 200 godine P.N.E. do 200 godine N.E.
Kao dodatak tome, Manusmriti ili „Manuovi zakoni“ iz iste ere definišu prava i obaveze četiri različite kaste tj. varne.

Četiri kaste u Indiji

U početku se podela vršila na osnovu zanimanja, da bi vremenom postala nasledna. Svi su se rađali sa nepromenljivim društvenim statusom.

Četiri glavne kaste, od najviše ka najnižoj su:

  1. Bramini (Brahmin) – sveštenici koji prenose sveto učenje s kolena na koleno. Bili su zaduženi za sve vrste religioznih rituala, kao posrednici između božanstava i poklonika, a tokom srednjeg veka su se čak bavili i zemljoradnjom.
    Gautama Dharmasutra kaže u strofi 10.3 da je za Bramina obavezno da nauči i podučava Vede. Takođe se govori da Bramin može prihvatiti bilo koje zanimanje, ako je to neophodno da bi se prehranio, ali da treba izbegavati zanimanje Šudre. Ako mu pak život visi o koncu, može prihvatiti i zanimanje Šudre.
    Ipak, ovaj tekst mu zabranjuje da se bavi trgovinom životinja za klanje, mesa, lekova ili mlečnih proizvoda, čak i ako mu život od toga zavisi.Indijci su dosta obazrivi u ophođenju prema životinjama, pa tako zapis Manusmriti kazuje:

    Bramin treba da zarađuje za život na takav način, koji čini jako malo ili nimalo zla živim bićima. Ovo ne važi u uslovima neprijateljstva.Treba da sakuplja sredstva kroz časne postupke svojstvenim njemu, bez umaranja svog tela.
    On ne sme nikad imati svetovno zanimanje zarad preživljavanja, već se treba izdržavati čistim, ispravnim i poštenim zanimanjem, primerenim Braminu.
    Onaj koji traži sreću treba da teži zadovoljstvu i samokontroli , jer sreća je ukorenjena u zadovoljstvu, dok je njegov nedostatak koren nesreće.

  2. Kšatrije (Kshatriya) – predstavljaju vladajuću i vojnu elitu. Njihova uloga bila je da štite živalj za vreme rata i da upravljaju njime za vreme mira. Pri formiranju kasti, kšatrije su svoj status dobijali na osnovu sposobnosti (guna), ponašanja (karma) i prirode (swabhava). Kako su se kaste dalje razvijale, ovaj status je postao nasledan.Rečeno je da, kada se Brama (Brahma, hinduistički bog-stvaralac sa četiri lica) razmnožavao, „negativna energija“ se pojavila iz njega. Ova energija je uzela oblik malih đavola zvanih Rakshasas, koji su počeli da muče Bramu. Brama je zamolio gospodara Višnu (Vishna) za pomoć i višna ih je kasnije ubio. Zatim je objasnio Brami da, kada se koristi pozitivna energija, negativna će se takođe osloboditi. Zbog ovoga, gospodar Višnu govori Brami da posebna rasa ljudi treba da bude stvorena, koja će štititi celu ljudsku rasu. Rigveda sadrži drugačiju priču o nastanku varni (kasta). U ovom hinduističkom zapisu, Bramini (sveštenici) su nastali iz Braminih usta, dok su Kšatrije potekle iz ruku.kaste-u-indiji-brama
    Muška deca iz reda Kšatrija smatrana su simbolom muškosti, dok su ženska deca morala da budu nežna i dobro vaspitana. Kao Bramini i ostale kaste, muškarci i žene nisu mogli da se žene i udaju van svoje varne. Kšatrije su se starale da tako i bude.
  3. Vajšije (Vaishya) – slobodno proizvodno stanovništvo. To su obično trgovci, zemljoradnici i odgajivači stoke, koji su snabdevali ostale kaste osnovnim životnim namirnicama.
    Iako su religijski tekstovi dodelili Vajšama tradicionalne uloge u poljoprivredi, oni su vremenom postali zemljoposednici, trgovci i zelenaši. Kao i dve najviše klase, i Vajše imaju dvija status („dvaput rođeni“, pravo na drugo tj. duhovno rođenje) nakon svojevrsnog „pričešća“, koje postoji u Hindu religiji.
    Indijski zakonodavac iz drugog veka N.E. naglašava dužnosti Vajša:

    Da drže krda stoke, da pokazuju velikodušnost, da žrtvuju za bogove, da čitaju sveta pisma, da trguju, pozajmljuju novac uz kamatu i da obrađuju zemlju.

  4. Šudre (Shudra) – najniža od četiri kaste.
    Reč Šudra javlja se samo jednom u Rigvedi, i to u Purusha Sukta-i, ali se zato javlja u drugim Hindu tekstovima kao što su Manusmriti, Arthashastra Dharmashastras.
    U teoriji, Šudre su činili naslednu radničku klasu, koja je služila drugima. Prema istoriji, oni su delili zanimanja sa ostalim varnama (kastama), tako da su katkad čak bili ratnici ili kraljevi.
    Prema Marvinu Davisu, od Šudra se nije tražilo da uče Vede. Nisu imali privilegiju „dvostrukog rođenja“ (Dvija).
    Iako su materijali koji govore o zanimanju i položaju Šudra u mnogo čemu protivrečni, njihov položaj je dosta dobro opisan rečima G. C. Ghurye-a:

    Iakoje pozicija Šudra teorijski bila jako niska, postoje dokazi da su mnogi od njih bili jako uspešni.
    Neki su uspevali da svoje ćerke udaju u kraljevske porodice. Sumitra, jedna od četiri žene kralja Dasharatha, je bila Šudra.
    Neki od njih su čak uspeli da raskrče sebi put do prestola. Poznati Chandragupta je tradicionalno poznat kao Šudra.



  5. Pored ove četiri klase, postojali su i nesrećnici koji su rođeni sasvim izvan kastnog sistema. Oni su se nazivali „nedodirljivi“ i bio im je u potpunosti zabranjen ulazak u hramove. Nekad im čak nije bilo dozvoljeno ni da kroče nogom na zemlju u blizini hrama.
    Ukoliko bi senka nekog nedodirljivog dotakla jednog od Bramina, on bi bio zagađen. Zbog toga su nedodirljivi morali da leže licem ka zemlji na bezbednoj udaljenosti kada je neki Bramin prolazio blizu njih.
    Nedodirljivi su postajali takvi uglavnom zbog kršenja socijalnih normi. Oni nisu bili najniža klasa – bili su izvan klasnog sistema uopšte!
    Smatralo se da će kontakt sa njima uprljati onog ko ih je dodirnuo, tako da se taj pripadnik kaste morao brže-bolje okupati i oprati odeću.
    Nedodirljivima nije bilo dozvoljeno da jedu u istoj prostoriji sa pripadnicima kasti.
    Bavili su se poslovima koje niko drugi nije hteo, kao što su: čišćenje životinjskih leševa, pravljenje kožnih predmeta, ili ubijanjem pacova i drugih štetočina. Nisu mogli biti kremirani nakon smrti.

Teologija iza kasti

Hinduizam, koji je religija 80% Indijskog naroda, inkorporira i verovanje o reinkarnaciji.
Naime, postoji verovanje da se pripadnik određene kaste može ponovo roditi unutar neke više kaste, ako svojim zalaganjem u ovom životu to zasluži. Tako se naprimer pripadnik kšatrija, ratničke kaste, može reinkarnirati kao braman, odnosno visoki sveštenik, pripadnik najviše kaste u Indijskom društvu.

kaste-u-indiji-reinkarnacija

 Poređenje kastnog sistema sa današnjicom

Možda ti se čini kao da nema veze između kastnog sistema i današnjice, ali varaš se. Pogledaj oko sebe. Čistačice se druže sa čistačicama, lopovi sa lopovima, biznismeni sa biznismenima itd. Ako malo bolje pogledaš, videćeš da se ljudi i danas segregiraju po jednom paramteru – nivou društvene prilagođenosti.

Društveno prilagođeniji soj stanovništva je uvek i imućniji, jer svojim dobrim upravljanjem drugim ljudima uspevaju za sebe da pribave višak imovine. Manje vešti su osuđeni da za novac daju u zakup svoju fizičku, mentalnu ili duhovnu snagu.

Kao po pravilu, društveno prilagođeniji se povezuju sa sebi sličnim, dok se manje prilagođeni jadaju jedni drugima. Tako da nastaje mnogima neprimetna implicitna podela društva na slojeve tj. „kaste“, gde svaka kasta, iako nema zvaničnih zabrana interakcije sa drugom kastom, uglavnom izbegava da to čini (ili nema priliku).

Ovo je jako ozbiljna tematika, koju ću dalje produbiti u nekom od nadolazećih članaka.

Gotovo.

Resursi:

https://www.thoughtco.com/history-of-indias-caste-system-195496
https://en.wikipedia.org/wiki/Brahmin

The Caste System (Brahmin and Kshatriya)


https://en.wikipedia.org/wiki/Vaishya
https://sr.wikipedia.org/sr-el/Каста
http://www.everyculture.com/South-Asia/Vaisya.html

2 мишљења на „Kaste u Indiji – Zavirite u Tajni Svet Indijskog Društva“

  1. Been missing your articles while enjoying your jokes. If my karma is correct, I want to return as one of your cats. They have the life! As to dogma, philosophy & beliefs…How close to Hinduism is Buddhism? Do they both use the Bhagavad Gita as a „bible“? (for lack of a better word) Btw, is your research strictly scholarly? Do you know any practitioners of either religion? I look forward to your reply as well as future articles in this area. 🙂 <3

    1. Glad you liked the piece. My belief is that those two religions are not very connected. Budhism was established by the Budha, whilst hinduism doesn’t have a human prophet. Thay do have some interesting gods.
      As a matter of fact I do know some Indian people. It might be good material for a sequel. Part I was strictly colloquial.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *