Društvena prilagođenost – Etiketa

drustvena-prilagodjenost-etiketa

 

3. Stif (krut)

Kao i prethodna dva i ovaj primer se dešava u autobusu. Glavne karakteristike stifa su:

  • polako hodanje
  • utisak da nigde ne žuri
  • izuzetni maniri (ne štedi na „izvinite“)
  • ravnodušnost
  • dosadan život, koji se graniči sa beživotnošću

 

E sad, veliko pitanje. Zašto bi neko želeo da napravi tranziciju od polu-idiota do stifa, kad je stifov život tako jadan? Pa da bi stigao do socijalnog đavola, naravno.

 

Izlazi iz kuće. Ima pristojnu malu kuću, sa pristojnim malim komšijama i pristojnim malim ljubimcima. U svom kaputiću, lagano baza ulicom, izgledajući kao da ne ide nigde specijalno, iako u stvari ima krajnju destinaciju. Njegov pogled je uvek tamo gde bi trebalo da bude. Ne bulji u ženska dupeta, nikad se ne sudara sa ljudima u prolazu i uvek ima spreman ljubazan odgovor („Oprostite, jel silazite na sledećoj? Hvala.“, „Muzej? Izvinite, ali ne bih znao da vam kažem.“, „Ćao, znam da je glupo što vam ovako prilazim na ulici, ali znate li možda…“ itd.).

Ulazi u autobus. Propustio je tri prethodna, jer on je stif – može mu se.

Ulazeći, pušta sve putnike da izađu, a onda pušta sve da uđu. Jedan neće da uđe.

– Izvolite, govori čoveku sa osmehom.

– Izvolite vi ući prvi, molim vas, ja izlazim na sledećoj.

Dva stifa. Najgora kombinacija.

– Ne, ne, izaći ću ja na sledećoj, uđite vi.

– Ma, hvala na ljubaznosti, ali zaista nema potrebe. Izvolite ući…

Uz kivnu grimasu zato što je poražen u stifovanju, ulazi u autobus i zna – dan mu je počeo odvratno.

Dok stoji u autobusu, radi to na takav način, da ga drugi putnici gotovo i ne primećuju. U mirnom delu autobusa, odmah pored mesta za invalide, on je napravio svoju malu tvrđavu ljubaznosti, očišćenu od konflikta.

Jedna žena ulazi u autobus i zaleće se na njega svojom masivnom guzicom. Stif vešto izbegava njen nasrtaj i ostaje u sigurnoj zoni komformizma. Ali, ne ostaje na tome. Gospođin ceger pronalazi uzak put do njegovog pleksusa i, kao raketa, pogađa. Čak ni njegova ljubaznost ne može odoleti ovom udaru na fizički integritet.

– Gospođo, izvinite, ali upravo ste me udarili cegerom u stomak.

– Da, i?

U ovakvim situacijama, stif se jednostavno ukoči, kunući u sebi prokletnicu i pitajući se, kako neko može da bude tako neosetljiv? Taktički se pomera ka drugoj strani zone za invalide. Preselivši svoju sigurnu zonu tamo, ponovo utanja u milujući oblak blaženog samouzdizanja.

 

Prednosti:

– Stif je savršen zet. Svaka bi ga majka poželela da joj oplodi ćerku.

– Jako je dobar u „utility“ interakcijama i ima mnogo poznanika, ali skoro nijednog, ili nijednog prijatelja.

– Ima potencijal za solidnu karijeru, ali se nikako ne može probiti na najviše pozicije zbog nedostatka srčanosti i borbenosti, kao i straha da izrazi nezadovoljstvo.

– Dosta se dobro snalazi u zemljama u kojim je ovakvo ponašanje normalno (Skandinavija, Švajcarska, Amerika; ne Srbija)

 

Mane:

– Ta ista koja ga poželi, nikad neće doživeti da to vidi. Žene ga ne vole, ne nalaze ga zanimljivim i jednostavno ga ne gledaju kao seksualnu pretnju. Ne jebe.

– Teško ostvaruje dublje veze. Ima malo ili nema prijatelja.

– Život mu je dosadan, jer nema muda da izađe u stvarni svet van svoje zone komfora. Zna da podivlja s vremena na vreme. Kada se napije, zaboravi da kaže izvini.

 

Ovde je sitacija jasna. Nije mesto gde želimo da se zadržavamo predugo. Dobro je za odmaranje i razmišljanje o životu, ali nikako za stalno. Odavde se beži (jer odavde jedino možeš pobeći), tako što počneš, polako ali sigurno, da lišavašaš sebe izlišnih izvini, žao mi je i hvala. Ove reči koristiš pažljivo i kad baš osetiš da treba. Takođe, ne daješ na sebe i „zoveš stvari pravim imenom“ (kad nekom hoćeš da kažeš jebi se, to mu i kažeš; don’t sugarcoat it.).

Ono što može stvarno da te šutne iz ovog mesta na put ka socijalnom đavolu (s kojim ću da završim ovaj post; sledeči je on), jeste druženje. Pre svega, sa polu-idiotima, a najbolje sa varijacijama između polu-idiota i stifa. Ovo te skyrocket-uje ka sledećim fazama, kojih može da ima beskonačno do socijalnog đavola, mada se može ocrtati 5 glavnih – vođa palih, pratilac uzdignutih, jednak sa jednakima, vođa jednakih i vođa superiornih. Onda ide đavo (da se razumemo, nama nikakve veze za đavolom kao u religiji, već je to samo epitet, koji oslikava nešto moćno, ali istovremeno beskrupulozno.).

2 мишљења на „Društvena prilagođenost – Etiketa“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *