Vesti, televizija i masovna hipnoza

solstinger epiphany blog

Jebemu mater. Pa dokle više rođaci, dokle više? Dokle ćemo na televiziji slušati o totalno irelevantnim stvarima, koje nemaju veze ni sa čijim životom, a pogotovo ne sa životima ljudi koji to gledaju? Zašto bi, za ime Boga, neko prenosio na vestima kako je troje ljudi poginulo u saobraćajnom udesu kod Kaća? Kakvo dobro to donosi i kome? Jebote, nit’ će to poginule vratiti u život, nit’ će porodicama njihovim doneti olakšanje to što cela Srbija zna za njihovu nesreću, koje se sledećeg dana neće ni setiti. Da li sam ja jedini koji ovo primećuje, koji misli da nešto treba da se promeni? Mnogo pitanja, mnogo pitanja…pokušaću u nastavku da dam odgovor na neka, ako ne i sva.
Ukoliko i Vi imate kiselinu u stomaku i čir na dvanaestopalačnom crevu od ovih pizdarija, ispratite tekst, ako ništa drugo, barem ćete se osećati bolje što ima još jebača koji prkose gravitaciji. Ubacite u petu brzinu i UŽIVAJTE!

– Jaaaaaooo Radmila, pali televizor, počinje mi dnevnik!
– Ajde, ajde, uzmi popravi onaj frižider, pokvariće mi se parizer pa ćeš posle govna jesti, čuješ!
– Ma ne seri Radmila, jesam reko da malo odmorim pa ću popraviti, ajd’ pali ne zajebavaj, prođoše vesti!
– A na evo ti gledaj, oči ti ispale od dnevnika!

Eto, tako otprilike izgleda dijalog prosečnog bračnog para u Srbiji kad je vreme dnevniku. Kad malo razmislim, možda je to samo pitanje navike. Čovek navik’o da gleda baljezgarije, pa mu više i ne zvuče kao baljezgarije. Zapitaj se, o prosečni Srpski čoveče, kako se ti osećaš kad se završi tvoja mala dnevna doza laži, straha i obmane. Osećaš li se srećno? Čisto sumnjam. Zapitaj se, zašto psuješ političarima i živo i mrtvo, a opet nastavljaš da gledaš te iste političare kako se razbacuju TVOJIM parama, sede u TVOJIM foteljama, jebu TVOJE žene i žive TVOJ ŽIVOT. Da li ti stvarno nije preko glave priča o Kosovu, našeg dragog premijera koji pušta suzu jer mu ne daju da se vrati na svoju rodnu grudu? Oh, jadni naš premijer, kako mi ga je samo žao. Verovatno je zaplakao od sreće razmišljajući koliko će još para da uzme od naivne sirotinje, dok se mi gložimo međusobno. Zavadi pa vladaj, tako jednostavno i tako efektivno. Razmišljajte o tome, osetite to.

Joooj ne znam da li da pominjem Farmu, ako krenem biće svašta…e jebiga, ne mogu da se oduprem.

Farma…pa da li me zajebavate.

masovna-hipnoza
1, 2, 3, 4, 5, 6 kurčeva u bulju.

Ajde pogledajte malo iz druge perspektive, da kažemo perspektive čoveka slobodnog uma i slobodne duše, nezavisno od drugih ljudi – šta vi radite dok gledate farmu, a šta oni rade?
Ovako, Vi sedite u fotelji i posmatrate druge ljude dok žive svoj, uslovno rečeno, normalan život. Vi jebeno voajerišete. Gledate ih kako se vesele, piju, svađaju se, tuku se, jebu se, leže, seru (bukvalno i metaforički), pišaju i jebeno uživaju na kraju krajeva. Jer budimo realni, ako je neko dovoljno poremećen da uđe u tu priču, to znači i da je dovoljno poremećen da mu cela ta apokalipsa morala prija. A zašto Vi, dragi moji ljudi, to gledate? Pa, postoji samo jedan logičan odgovor. Vi ih gledate dok rade sve te stvari, jedino zato što Vi NEMATE HRABROSTI da to uradite u sopstvenim životima! Na nekom površnom nivou Vi to ne odobravate. Govorite: „Jaaao, pogledaj ovu, jebe se sa ovim posle 2 dana jujuju sramota!“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *