Početna

Nekada davno, u jednoj ne tako dalekoj zemlji, postojao je jedan momak koji jednostavno nije mogao da se uklopi. Kao ono kad nađeš jednu lego kocku, koja nikako ne može da se nakači na tog šarenog dinosaurusa kog si pravio. Onda totalno neočekivano provališ da kockica pripada tvom drugaru Đoletu, koji je ostavio kad je bio da se igrate prošle nedelje.

 

solstinger epiphany
Jebi se Đole.

 

 

Verovatno pretpostavljaš – ja sam ta kockica. Kroz ceo svoj relativno kratak vek, pokušavao sam da se uhvatim za nešto što me imalo interesuje i da ostanem pri tome, da mu se posvetim u celosti i da ostvarim rezultate. Pare, slava, moć, šta li već želi moj id.

Nije mi išlo. Jbg. Nekako mi je uvek zanimljivije da radim bilo šta, osim onog što bi TREBALO DA RADIM. A ko kaže da to treba da radim? I tako u krug…

 

Usled toga bih sebe morao definisati kao Džeka svih zanata, znajući po malo od svega, ali nigde dovoljno da bih se mogao nazvati stručnjakom.

 

Te stvari kojima pomalo baratam su, pre svega programiranje, video produkcija, popravljanje tehnike, prodaja, onlajn marketing i postavljanje video nadzora. Dakle, ja sam lik koga zoveš ako ti ćerka beži kroz prozor noću, a ti posle 5 popijenih piva uvek zaspiš pre nego što ona izađe. Nije smešno.

 

E da, ja sam jedan od velikih jutjubera.

 

Ako si već stigao/la do’vde, onda si totalno blesav/a. Gotivim te. Sada si inicijalizovan (kao u pleme, ne kao objekat u Javi) i možeš da se daviš u ovom mom šarenolikom sadržaju. Ako te uhvatim da kradeš poljubiću te nasilno.